Одржан Фестивал изворних пјесама Дани Српске Крајине у Суботици
Завичаjно удружење Банија из Суботице 5. септембра организовало је Фестивал изворних пјесама Дани Српске Крајине у Суботици. Овај фестивал је такмичарског карактера, представило се 18 пјевачких група, девет мушких и девет женских. Учеснике је оцјењивао жири у саставу Сања Радиновић, Виолета Радић и Димитрије Големовић.
Фестивал је подржао Комесаријат за избеглице и миграције из Београда.

Професорка др Сања Радиновић је етномузиколог, својим радом његује и чува изворне пјесме и традицију нашег народа, а уједно их приближава младим генерацијама и широј јавности. Њен научни и педагошки рад свједоче о великој љубави према култури и насљеђу, а њена посвећеност инспирише све оне који се сусретну са њеним дјелом. Запослена је на Катедри за етномузикологију ФМУ у Београду. Аутор је шездесетак радова, излаганих на домаћим и међународним симпозијумима, а објављених у зборницима радова са научних скупова и у домаћим и иностраним научним часописима.
Проф. Виолета Радић, етнопевачица из Суботице, завршила је Средњу музичку школу, и Академију уметности у Новом Саду одсек етномузикологија. Својим пјевањем чува и његује богатство музичког насљеђа, спајајући прошлост и садашњост у јединственом изразу. Њено богато пјевачко исуство, учешће на многобројним такмичењима, предан и професионалан рад ставља је у столицу оцјењивача. Предаје као наставник музичке културе у основним школама и као наставник пјевања у КУД-у Младост.
Проф. Димитрије Големовић дугогодишњи је шеф катедре за етномузикологију и гостујући професор на Музичкој академији у Бањауци. Својим дугогодишњим радом он је оставио дубок траг у проучавању, биљежењу и очувању традиционалне музике. Аутор је бројних студија, књига и научних радова који свједоче о његовој посвећености, а као педагог и истраживач инспирисао је многе генерације младих музиколога и умјетника. Големовић своја научна истраживања у музикологији темељи на теренском раду. Обишао је више од шест стотина села на територијама Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе и сакупио на хиљаде народних мелодија. Аутор је низа научних радова и десетак књига из области етномузикологије. У композиторском раду највише је окренут вокалној музици инспирисаној фолклором (преко 40 хорова), али се огледао и у крупним формама: ораторијуму и опери.
Програм је био подијељен у два дијела. Прво су се изводиле такмичарске пјесме, а док је жири одлучивао о побједницима, пјевачке групе су изводиле ревијалне пјесме.
Такмичиле су се МПГ Славуји Баније (КЗС Шамарица Земун), ЖПГ Културне заједнице Крајине из Београда, МПГ Крајолик Лика Суботица, ЖПГ Чуваркуће (Културне заједнице Срба Шамарица) из Земуна, МПГ Културна заједница Крајине, Мушка пјевачка група Унски бисери (ГКУД Дунав) из Апатина, ЖПГ Повјесмо из Београда, МПГ Од Тромеђе до мора Старе Пазове, МПГ Завичај Банија из Шапца, ЖПГ КУД-а Др Младен Стојановић из Младенова, МПЕГ Банијци из Београда, МПГ Етно друштва Српски соколови Козаре Урије из Приједора, ЖПГ Етно друштва Српски соколови Козаре Урије, МПГ Завичајци Чачак, МПГ КУД-а ДР Младен Стојановић из Бачког Јарка, ЖПГ Завичај Банија Шабац, Ћиро Личка Калдрма Дрвар,ЖИГ Бисери Моравице из Ивањице.

Члан жирија проф. др Сања Радиновић прогласила је побједнике у неколико категорија.


У категорији женских пјевачких група најбоља је била ЖПГ Завичај Банија Шабац.

Друго мјесто освојила је ЖПГ Повјесмо Београд.

Трећепласирана је ЖПГ Културна заједница Крајине из Београда.

У категорији мушке пјевачке групе најбољи су били МПЕГ Банијци из Београда.

Друго мјесто освојили су Унски бисери из Апатина.

Треће МПГ Етно друштва Српски соколови Урије Приједор.

У категорији изворност најбољи су били МПГ Завичај Банија из Шапца.

Најбољу ношњу носиле су чланице ЖПГ Културне заједнице Крајине из Београда.
Најбољи женски глас је Стана Ратковић (Завичај Банија Шабац).
Најбољи мушки глас Радојко Пауновић Завичајци Чачак.
Новинарка Српског кола
Драгана Бокун
ФОТО: Бошко Мандић и Пипс студио