Дивље свиње уништиле гробље

У селу Бовић, недалеко од Вргнимоста, дивље свиње у потпуности су разровале двадесетак гробница и оштетиле низ гробова. Мјештани кажу да би разлог њиховог доласка могло бити смеће које с гробље нитко не одвози. Начелник Гвозда Милан Врга поручио да креће градња ограде око свих гробља на подручју опћине.

Становници Баније и Кордуна већ су навикли да им дивље свиње уништавају љетину и тој пошасти довијају се на различите начине, али озбиљно их узнемири када им господари шуме дословно униште једино гробље, као што је то случај у Бовићу, брдском сеоцету сјеверно од Вргинмоста.

Мало је рећи да сам узнемирена, више сам шокирана призором који сам затекла прије неколико дана када сам дошла на мјесно гробље да на гроб својих родитеља и других чланова обитељи положим цвијеће. Мјесто укопа потпуно је уништено, земља је разрована усред гробнице и то прилично дубоко, а касније сам видјела да је једнако оштећено више гробова у свим дијеловима гробља. Не знам што је привукло звијери на ово мјесто, али размишљам да су можда дошле због велике хрпе смећа која се налази поред гробља, а које већ дуго времена нитко не одвози – претпоставља Мирјана Томашевић из Бовића.

Уништавање гробова започело је прије више од мјесец дана када су радници Комуналца из Вргинмоста покосили траву на гробљу нетом прије једне сахране. Већ сутрадан уочени су трагови дивљих свиња, а неколико дана касније почело је ровање по готово свим гробовима.

Међу првима је то примијетио Стево Гледић.

– Запрепастио сам се призором и обавијестио мјештане. Покушао сам неколико пута телефоном добити опћинског начелника Милана Вргу али се није јављао. Чини ми се да нема другог него да оградимо гробље отприлике у укупној дужини од око 400 метара. То кошта пуно, али мислим да смо готово сви у селу, који имамо редовна примања, спремни на некакву врсту доприноса да помогнемо постављење ограде. То свакако неће бити довољно и мислим да иза свега треба стајати Опћина Гвозд. Занимљиво је да свега педесетак метара од гробља живи ловочувар Иле Ковачевић који врло добро зна за овај проблем, али баш не хаје и све ми се чини да он заправо чува вепрове док хараче по гробљу. Па забога, ово мјесто је светиња, попут цркве, и то се не би смјело догађати – сматра Гледић.

Село Бовић прије посљедњег рата имало је око 1300 становника, а готово сви времешни повратници који данас живе у њему похађали су основну школу која је знала бројати и више од 700 ученика. Одмах након Олује село је опустјело, у школску зграду уселиле су избјеглице из БиХ. Једну просторију, бивши разред, претворили су у цркву али се нису дуго задржали. Прије одласка су у великој мјери девастирали школу и отишли, а повратак мјештана из избјеглиштва трајао је врло споро.

Данас у Бовићу живи једва стотињак, углавном старијих и болежљивих мјештана, који су у Олуји и у избјеглиштву преживјели страхоте, али сви се слажу да су разровани гробови на мјесном гробљу невоља која је прелила чашу и за коју ни у најгорим сновима нису могли претпоставити да се може догодити.

Васо Станојевић некада је у више наврата био предсједник Мјесног одбора Бовића, али село више нема ни Одбора ни предсједника.

– Сви смо се овдје напатили, како у рату, тако и послије и сваки становник Бовића носи у срцу некакву трагедију и невољу. Мој отац није хтио у Олуји напустити село, рачунао је да никада никоме ништа лоше није урадио па да нема разлога напушта родну кућу. Остао је, ми остали смо отишли, а он је одмах иза Олује убијен. Нити знамо тко га је убио нити зашто. Девастација на гробљу нас је озбиљно дирнула за срце. Па ту су наши најмилији који никако нису заслужили да дивље свиње ремете њихов мир и копају им по гробовима. Размишљамо да некако скупимо новац за ограду, али то је за нас прескупо. Не знамо одакле да кренемо и на која врата треба покуцати да нам се помогне па чекамо нешто што нећемо, чини ми се, никада дочекати. Осим тога, на гробљу нема ни струје ни воде, а пролазе у непосредној близини. Прикључак је чврсто прије неколико година мјештанима обећао опћински начелник, али све је остало на обећању – жали се Васо Станојевић.

Гробље у Бовићу данас изгледа као кулиса из некаквог филма страве и ужаса. Готово да нема гроба који није разрован, а барем двадесетак је потпуно уништено. С неких хумака уништени су крижеви и разбацани около. А вијенци, цвијеће и свијеће гомила су растуреног смећа. Посебно стравично дјелује чињеница да су вепрови врло мало ровали између гробова. Углавном су насрнули на ограђена гробна мјеста а нека су разрована толико дубоко да ће се, ако се инвазија звијери настави, појавити посмртни остаци покојника.

– Нас у селу има јако мало, више мјештана је на гробљу и у селу нема чељадета који тамо нема некога блиског покопаног. Због тога нас је све врло узнемирило и осјећамо се беспомоћно. За ограду немамо новца, иако смо спремни судјеловати у постављању ограде, али нитко за нас не хаје. Због тога што је гробље разровано више се не може ни косити нити одржавати, па ће брзо избити коров и купина. Комунално из Вргинмоста ту и тамо нешто направи али имају јако пуно гробља па не стижу редовно све одржавати. Жалили смо се опћинском начелнику, ја сам са њим разговарао и рекао је да имају у плану ограду, али да има јако пуно гробља без ограде – каже нам Миле Мраовић.

Након посјете Бовићу и мјесном гробљу назвали смо опћинског начелника Милана Вргу и питали га када и како може помоћи ријешити проблем на мјесном гробљу.

– Почетком ове године на Опћинском вијећу изгласали смо да ћемо почети ограђивати сва гробља која нису ограђена, па тако и оно у Бовићу, а посао ће бити завршен у првој половици 2026. године. Иначе, Опћина Гвозд је једина у Сисачко-мославачкој жупанији која брине чак о 53 гробља – рекао нам је Милан Врга.

Извор: Портал Новости