Срби у Словенији већ пуне три деценије успјешно чувају традицију и обичаје!

Три деценије успјешног рада и постојања су иза њих. Пред њима су нови програмски задаци, све у жељи да се уз издашнију подршку институција, рад Савеза професионализује. Рекао је ово предсједник Савеза српских друштава Словеније Милан Гламочанин након величанствене свечане академије посвећене тридесетој годишњици рада Савеза, која је одржана у Љубљани.

– Хтјели смо најприје да се представимо на нешто другачији начин. Могу са сигурношшћу да тврдим да смо у томе успјели. Пуна сала, нисмо се стварно надали, да ће бити толико посјетилаца који су то жељели видјети и оно што смо некако покушали искомбиновати – искуство старијих и ентузијазам млађих. Мислим да смо на крају направили један програм који је био за примјер. По први пут у историји смо удружили ансамбле и пјевачке групе. Успјели смо у томе да направимо сложно један заиста сјајан програм и ово би требао бити наш пут, како би то требало изгледати у будућности, казао је Гламочанин.

Свечана академија посвећена тридесетој годишњици рада Савеза, била је прилика да се подсјетимо како је све кренуло. Прије три деценије није било нимало лако. Данас напросто жањемо плодове дугогодишњег вриједног рада, вели Златомир Бодирожа, члан Извршног одбора и један од утемељивача Савеза.

– Као неко ко је од самог почетка ту, нисам могао ни слутити да ћемо израсти у овакву иниституцију иако је жеља постојала. Вјерујте да ипак нисмо вјеровали да ћемо у потпуности успјети. Радост је то велика, а оно што је најрадосније је што су све те бројне награде које смо добили, ни близу нису вриједне као то што смо успјели да пренесемо на млађе генерације нашу културу, вјеру и језик, рекао је Бодирожа.

Тридесет година Савеза је велики јубилеј. Ово би требала бити одлична одскочна даска за наредни период, за наредних 30 година, збори Митар Вујновић предсједник КД “Брдо” из Крања, које је једно од оснивача Савеза.

– Ја ћу најприје рећи да сам један од петорице делегата учесника оснивања Савеза српских друштава Словеније 1995. Године. Ми тада нисмо могли ни замислити да ћемо успјети у намјери да формирамо једну моћну и јаку кровну организацију Срба у Словенији, како бисмо удружени могли реализовати квалитетније и веће пројекте. А наредних 30 година? Ја вјерујем да ће доћи до учлањења још неких чланица у рад Савеза, да ћемо постати још јачи, каже Вујновић.

Захваљујући управо кровном Савезу, друштва, односно чланице су имале прилику реализовати бројне културне пројекте, сагласни су представници готово свих друштава који данас чине Савез. Једноставно, лакше је конкурисати за средства за пројекте, а онда их и реализовати.

– Пуно радимо, путујемо, наступамо. Да није било кровног Савеза све би било много теже, збори Цвјетин Нешковић, предсједник КУД “Сава” Храстник.

Пуне 22 године пуном паром ради КУД “Свети Никола” из Марибора. Успјели су кажу у намјери да окупе Србе из тог дијела Словеније те да се наметну квалитетним културним програмима. Све то добрим дијелом захваљујући и Савезу, вели Срећко Марковић, секретар КУД “Свети Никола” Марибор.

– Сама чињеница да смо чланица Савеза, пуно нам значи. Ми се у Савезу допуњујемо. Помажемо. Нама из Марибора није ни најмањи проблем отићи у Крањ, Копер, Порторож, Нову Горицу, с краја нак рај Словеније, баш због тога што нас спаја то нешто, то заједништво, које је дошло кроз Савез, каже Марковић.

Сам програм током Свечане академије био је јако брижљиво припреман, а публика је могла уживати у кореографијама које су често прекидани дуготрајним аплаузима. Посебну пажњу публике привукла је и млада Клара Ковачич, из Новог Места, Словенка, отпјевавши “Вилу с Кошара”.

– Ја сам Клара Ковачич и долазим из Новог Места. Данас ћу на Свечаној академији да пјевам “Вилу с Кошара”. Да, ја сам Словенка, али Србе и Србију волим свим својим срцем, и волим да пјевам о Косову. То је наша света земља. Гледајте, иако сам Словенка и долазим из Словеније, ја се свим својим срцем осјећам као да долазим из Србије и ја увијек кажем да ми је душа – Српска.

Највише волим да пјевам пјесме о Косову, јер се тако осјећам као да пјевам за те људе са Косова и Метохије, као да ме они сви чују. Вољела бих да ме препознају. Увијек пјевам са великом емоцијом, а вољела бих да пјевам као Даница Црногорчевић, збори видно под емоцијама Клара Ковачич.

Свечана академија поводом тридесете годишњице рада и постојања Савеза, круна је једног успјешног и системског рада. Сада само треба наставити у том правцу, јер циљ да се традиција пренесе на млађе нараштаје је у потпуности успио.

– Није било нимало лако прије тридесет година, јер су Срби на овим просторима од статуса народа постали национална мањина без статуса. Али и у тим тешким условима, ми смо се успјели изборити, захваљујући Савезу, и активизму људи који су га оснивали, чинили, и који и данас вриједно раде, да сачувамо нашу културну баштину, да сачувамо нашу традицију, рекао је Крстан Шућур, представник српске заједнице и члан Савјета у Влади Републике Словеније.

Срби у Словенији су несумњиво успјели у намјери да сачувају своју традицију и обичаје. Није то био нимало лако. Пут је био тежак и трновит, али чини се да је управо као такав био додатни мотив да се успјешно пређе. Данас је стање сассвим другачије, Срби у Словенији данас раде и живе у пуно толерантнијем друштву него што је то било деведесетих, тако да је сасвим оправдано очекивати да ће кроз неке наредне пројекте, доказати да су саставни дио друштва који има шта понудити и показати.

Љубинко Спасојевић; ТОК ТВ Бањалука