Одржано традиционално Вече Фочака у Београду

Фоча – Од богатог насљеђа до гостољубивих људи

Традиционално Вече Фочака одржано је 25. априла 2026. у ресторану Кошутњак Лукс. Ово вече окупило је бројне Фочаке и пријатеље завичаја у духу заједништва, традиције и сјећања на коријене.

Седамдесетих година прошлог вијека велики број Фочака дошао је у ове крајеве, носећи са собом своје обичаје, успомене и снажну везу са завичајем. Данас, окупљајући хиљаде Фочака, Удружење представља важан ослонац и мјесто заједништва, са јасним циљем – да окупи људе поријеклом из Фоче и њене околине, сачува од заборава обичаје, традицију и дух завичаја, те да те вриједности пренесе на будуће генерације.

Кроз године, Удружење Фочака спроводило је бројне хуманитарне акције и дало значајан допринос у обнови светиња у Фочи, Челебићима, Ријеци, Поповом Мосту, Козјој Луци, чувајући традицију и духовно насљеђе. Кроз бројне културне манифестације, дружења и активности, Удружење његује пјесму, игру, обичаје и ријеч, чувајући идентитет и стварајући мост између прошлости и садашњости.

На Велику Госпојину, 28. августа 2004. године, завршена је највећа акција у историји Удружења. Тада је у Челебићима, поред цркве, подигнут бронзани споменик борцима палим за слободу свог краја од 1912. до 1995. године.

Стојановић: Нека нас ово вече подсјети на то ко смо и одакле смо

Предсједник Удружења Фочака, Мирослав Стојановић, упутио је ријечи добродошлице, захвалио се на присуству начелнику општине Фоча Милану Вукадиновићу, који је нашао времена – први од свих начелника у ових педесет година – да дође на дружење Фочака у Београду, као и представнику општине Фоча Младену Матовићу, као и свим пријатељима који су дошли да увеличају ово дружење. Такође, поздравио је и народног поалника Републике Српске Огњена Бодирогу и народног посланика Републике Србије Миодрага Линту.

Дошли су земљаци из Фоче, Новог Сада, Бањалуке, Градишке, Пирота, Вршца и осталих мјеста из Србије и дијаспоре. Стојановић се посебно захвалио својој школској другарици Мирјани Јанић, „која увијек нађе времена да дође“.

– Ово вече је тренутак да се подсјетимо наших коријена, његујемо традицију и чувамо све оно што нас повезује – љубав према завичају, обичајима и људима. Наше удружење је настало из жеље да окупи Фочаке и пријатеље Фоче, да сачува културно насљеђе и пренесе га на млађе генерације. Поносни смо на све што смо урадили, а још више на људе који стоје иза свега овога – на наше чланове, сараднике и пријатеље.

– Данас је прилика да се са посебним поштовањем и дубоком захвалношћу сјетимо нашег пријатеља, идејног творца и првог предсједника овог удружења, Филипа Божовића, који није више са нама, али ће увијек живјети у нашим срцима. Вечерас смо се окупили да заједно покажемо да традиција живи кроз нашу пјесму и обичаје. Нека нас ово вече подсјети на то ко смо, одакле смо и колико је важно да то никада не заборавимо.

Ове године се навршава 49 година постојања удружења. Стојановић је подсјетио све на велики јубилеј сљедеће године, пола вијека постојања удружења, када очекује још веће сабрање.

Линта: Завичајне вечери су понос нашег поријекла и идентитета

Народни посланик Миодраг Линта изразио је своје задовољство што је вечерас међу Фочацима.

– Завичајне вечери су један од начина да искажемо свој понос према завичају, поријеклу и коријенима и пошаљемо поруку да се никада нећемо одрећи својих обичаја и традиције, пјесама и игара и свега оног што чини наш идентитет. Такође, шаљемо поруку да ћемо се посвећено залагати за културно и духовно јединство српског народа, без обзира на постојеће границе. Да ћемо чувати свој српски језик и ћирилицу, окупљати се око Српске православне цркве и славити славу.

Такође, подсјетио је да се на овај начин шаље порука да ће се Фочаци увијек сјећати јунака и његовати сјећање на страдале сународнике у току 20. вијека.

– Морамо се борити за истину да српски народ није био агресор, већ се борио да сачува своја огњишта.

Вукадиновић: Заједно можемо вратити живот у наш крај

Начелник општине Фоча, Милан Вукадиновић, истакао је да му је изузетна част што је међу својим Фочацима.

– Посебно, јер нисам знао да сам први начелник који присуствује овом завичајном скупу. Као студент у Београду слушао сам о овој чувеној вечери и удружењу које даје велики допринос очувању традиције, коријена и идентитета српског народа, а посебно онога што Фочаци јесу. Желим да истакнем посебну част и задовољство што је господин Стојановић увијек био са нама – и у ратном периоду, током бројних хуманитарних мисија, па све до изградње светиња на простору општине Фоча: када се градио Храм Светог Саве, када се обнављала црква у Челебићима, градио споменик, као и када смо започињали цркву у Завајиту. За све то, од мене као начелника и представника свих грађана Фоче – једно велико хвала.

Он је додао да је покренута иницијатива да Фоча добије статус града.

– То је историјска неправда према нашем мјесту, која је одавно требала бити исправљена. Фоча треба да буде сједиште Старе Херцеговине и ослонац тог дијела Републике Српске. Такође, испунили смо завјет предака – формирали смо Парк природе Тара. Посебно желим да похвалим Споменка Стојановића и Славка Дуњића, велике борце за тај крај. Оприједељен сам да сједиште Парка природе буде у основној школи у Завајиту. Уз изградњу цркве и светиња, желим да са пријатељима и свима вама вратимо живот у тај крај, који је неправедно запостављен. Сједиште парка и црква треба да буду мотив да помогнемо нашем завичају.

С обзиром да Удружење сљедеће године обиљежава 50 година постојања, Вукадиновић ће иницирати да Скупштина општине Фоча прогласи ово удружење од општег стратешког интереса и да им за Дан града додијели Повељу града Фоча.

Пожелио је да се на овој вечери шире пријатељства, да сви уживају, и позвао присутне да посјете родни крај и улажу у њега.

Традиција живи кроз пјесму, обичаје и људе

Културно-умјетнички програм отворили су Мирко Стојановић, са својом групом земљака и чувара завичајне пјесме и традиције, који својим гласовима оживљавају дух предака и преносе културно насљеђе.

Наступио је и Ансамбл народних игара и пјесама Шумадија из Барајева, са Играма из Србије, затим гуслар Саша Лакетић, који је већ 40 година вјеран гуслама, као и изворна група Плави невени, која његује аутентичну народну пјесму, чији се вођа групе Љубиша Симовић обратио присутнима.

– Велико ми је задовољство што присуствујем овој вечери, посебно са браћом Стојановић, а Мирко је члан нашег пјевачког друштва Плави невени, што са поносом истичем. Желим да се још годинама у здрављу и весељу окупљамо. У протекле двије године организовали смо Вече Фочака у Источном Сарајеву, гдје их можда има и највише, и имали смо част да угостимо наше Челебићане, чланове групе Плави невени. Захваљујем се начелнику Милану Вукадиновићу који је увијек подржавао културу и наше друштво, као и народном посланику и директору Универзитетске болнице Фоча, доктору Лаловићу, који нас је такође подржао. Ако не сачувамо традицију – нема нас нигдје.

Браћи Стојановић уручен је и скроман поклон у име Пјевачког друштва Плави невени, као успомена на њихов први наступ на овој вечери.

Неформална окупљања Фочака у Београду започела су 1972. године у хотелу Палас, да би се, са порастом броја учесника, од 1975. до 1980. одржавала у ресторану Примајолка (данашња „Војводина“), а све до 1991. у Хотелу Југославија.

Због ратних дешавања традиционална дружења су прекинута у периоду од 1991. до 1996. године, али су Фочаци у Београду у том периоду били активно ангажовани у хуманитарним акцијама, прикупљајући и допремајући помоћ завичају. Активно су се укључили у обнову Цркве Светог Николе у Ријеци Челебићи, завршену на Петровдан 2004, када је Момчило Гргуревић проглашен за свештеномученика Момчила Челебићког.

У Музеју Старе Херцеговине у Фочи чува се податак да је прва група туриста и то из Њемачке и Енглеске дрвеним сплавовима Дрином запловила 1923. године.

Фоча представља један од најзначајнијих духовних, културних и историјских центара српског народа, мјесто гдје се вијековима укрштају путеви, традиција и идентитет. Од средњег вијека, када се први пут помиње у писаним изворима, па до данас, Фоча је позната по развоју трговине, занатства и богатом културном насљеђу, али и по људима који су својим дјелима прославили завичај широм свијета. Простор гдје Тара и Пива формирају ријеку Дрину, па до планинских предјела, одликује се изузетним природним љепотама и бројним светињама које свједоче о дубокој укоријењености православне вјере и традиције. Истовремено, овај крај носи и тешко насљеђе страдања српског народа кроз ратове, што је додатно учврстило свијест о значају очувања коријена, сјећања и заједништва. Свако мјесто у општини Фоча – од Јошанице, Миљевине, Фочанске Јабуке, Горњег и Доњег Поља, Лазарева, Обилићева, Рјечице, Завајита, Челебића до Устиколине – носи своју посебну причу и љепоту, али им је свима заједничка једна особина: гостољубивост њихових становника, који сваког путника намјерника дочекују срдачно, отвореног срца и као најрођенијег.