22. Изложба фотографија „Знаменити Срби Далмације“

Путујућа изложба нашла је свој дом.

Очување сећања на значајне Србе Далмације и њихов допринос култури, науци и друштву.

Изложба под називом Знаменити Срби Далмације представљена је по 22. пут, а сада дана 30. 11. 2025. године у храму Ћирила и Методија у Бусијама. Иако је почетак био заказан за 18. часова, љубитељи и пријатељи ове изложбе дошли су раније, како би погледали саму поставку, прочитали нешто што су знали или научили нешто ново о својим знаменитим прецима.

Програм је започео дечији хор из Бусија Анђелчићи са песмом Света Крајина, са којом су поставили темељ успешној вечи, која је уследила.

Након тога се госпођа академик проф. др Радмила Тонковић, захвалила публици на доласку, а оцу Дргану Зорици на дивном гостопримству и позвала га да присутнима каже неколико речи.

Ово дело је значајно, јер показује наше трајање и говори о томе да су на тим подручјима Срби векоима постојали. Значајно је и дјеци која су овде и која се окупљају, да знају ко су им били преци и да о њима уче.

Госпођа Токановић је након тога, на свеопште задовољство, обавестила да је Милорад С. Кураица, аутор ове изложбе одлучио да своје дело поклони својим домаћинима и да оно трајно остане у парохијској сали храма Ћирила и Методија.

Теолог и учитељ Душан Тишма је говорио о Светом Никодиму Милашу, православном епископу, чије се књиге и данас користе у православним богословијама. Почео је да пише своју аутобиографију 1905., која је за нас веома значајна. Мајка ма ју била Италијанка, па му је матерњи језик био италијански, а тек са двадесет година учи српски. Завршио је гимназију у Шибенику, свом родном граду и Карловачку гимназију, у Бечу уписује Филозофски факултет и одлази у Русију у Кијевску духовну академију, тако поставши магистар. Вартио се у Далмацију и замонашио. 1875. бива рукопожен за јеромонаха, борећи се за права Срба у Далмацији. Аутор је капиталног дела Православна Далмација, где говри о овом подручју од самих почетака хришћанства.

Након овог инспиришућег говора, уследила је химна братсва Кураица, коју су написали Мала Цана и Андрија Бајић.

Проф. др Обрад Зелић, потомак Герасима Зелића говорио је о свом претку. Господин Обрад Зелић је универзитетски професор у Београду. Потиче из Жегара. Герасим је био црквени великодостојник, на својим путовањима је скупљао књиге и грађу, помоћ за манастире Крупи и Драговић. После једног инцидента који се догодио 1809. Године, када је Француска заузела Далмацију од Млетачке републике, Наполеон је позвао Герасима и толико му се допао да је остао на његовј свадби. Написао је једну од првих аутобиографија на српском језику, објаљену 1823. у Будиму под називом Житије. Реко је да је његова најважнија мисија да спречи унијаћење Срба.

Брачни пар Душанка и Душан Љубичић, чуваи изворног певања, свирања и инструмената Далмације. Душанка је изрецитовала песму Да оде тишина чија је ауторка Јована Савић Вукановић, након чега је уследио њихов богат репертоар.

Беседу о Јовану Радуловићу, коју је, такође, написала Јованка Савић Вукановић, прочитала је Душанка Мандић. Јован Радуловић Његове приповијетке, романи и драме везане су углавном за живот Срба у Далмацији и проблематичне историјске односе између Срба и Хрвата на том простору.

Изворна пјевачка грпуа Од Тромеђе до мора је представила сплет песама карактеристичних за пределе Далмације.

Политиколог и родољуб речју и делом господин Милош Мељанац говорио је о Бошку Маринку, рвач грчко-римског стила из Кољана. Године 1942. његова породица се преселила у Батајницу, због великх ратних неприлика. Касније се селе у Суботицу. Титулу првака државе освајао је осам пута. За репрезентацију Југославије наступао од 1962. до 1972. године. У више наврата је био капитен и РК Спартака и репрезентације Југославије.

Мр Соња Калаић говорила је о Милошу Паренти, свом претку, свирала на виолини, а све присутне заинтересовала свирањем на тестери. Милош Парента, родом из Задра, Основну школу и класичну италијанску гимназију је завршио у Задру. Од 1884. до 1888. године је похађао Православну богословију у Задру. Образовање је наставио у Бечу, где је студирао на протестантско-геолошком факултету. Био је српски свештеник, писац, професор и ректор Карловачке богословије.

Госпођа Радмила је на крају представила аутора ове изложбе Милорада Кураицу.

Милорад С. Кураица се родио у селу код Книна, где завршава основну и средњу школу, Педагошки факултет у Ријеци. Аутор је и књига Народне пјесме из Книнске крајине, Крајишки Црвени бан, Доситеј Обрадовић у Далмацији. Он је иницијатор и реализатор, личним финансијским средствима постављање спомен плоче Доситеју у манастиру Ново Хопово 7. 6. 2023. Такође, иницијатор је и постављања спомен плоче у Трсту, најумнијем Србину 18. века, Доситеју Обрадовићу. Ову путујућу изложбу Знаменити Срби Далмације, Кураица је представио на 17 локација, у Србији, Републици Српској, Мађарској. Овом својом изложбом Кураица је, попут великог Доситеја, наложио нам да чувамо успомену и културу сећања на знамените, умне и славне људе из корпуса нашег укупног народа – Српског.

Затим је господин Курациа започео свој говор речима Велики смо колико се сећамо великана. Захвалио се присутнима на доласку. Рекао је како су у току преговори да се ова изложба представи и у Норвешкој, Трсту, Будимпешти и Темишвару. У свијету се сусрећемо са Далмацијом у срцу. Докор Хамаш написа Мала Далмација, може да се поноси прошлошћу. Не само да су храбри борци, већ су и духовни великани, на којима им може да сваки народ завиди. Ова изложба је покушај да се на прави начин претвори у дело максима – Моје свето, твоје свето, своје чувај, моје не дирај. Да управо тако, покушај да буде подстицај другима, да у раде боље, квалитетније, да наставе гдје смо ми стали. Ово није завршена прича. Основни критерији да се нађу у овој плејади великана јесте чињеница да су животом и радом на прави начин обистинили велику мисао бесмртног Његоша: Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити. Да су у рођени у Далмацији и да су се преселили у вјечност.

Монтескје је давно написао: Срећни су народи који су имали досадну историју, нажалост наш народ у Далмацији није имао те среће. Газили су нас и угњетавали Млечани, Турци, Угари, Французи; о дешавањеима двадесетог века боље да не говорим и не зборим ријечи, још увек је свежа рана.

Након овога Кураица и наш домаћин отац Зорица су потписали документ о остајању ове изванредне изложбе у просторијама парохијског дома храма у Бусијама.