Пантхеон у несретним банијским облацима
Податковни центар код Топуског сервиран нам је као десерт уз пакет енергетско-политичких уговора са САД-ом, укључујући онај о плиноводу према БиХ са скупим америчким плином
Након пројеката мегаперадарника украјинских тајкуна који су се провели неславно, Сисачко-мославачкој жупанији по новом се смјешка енормно голем податковни центар за умјетну интелигенцију. Овдашњи јавни простор од понедјељка је највећим дијелом блажено зачаран том вијешћу. Наводно би ка Топуском, кронично презреној колијевки модерне Хрватске, у перспективи имала потећи струја коликом не располаже ни Загреб, а ни једно Кршко ју толику не производи. И све би било чисто, без мириса и боје и окуса, камоли пилећега гноја, и све тако свјетски напредно и перспективно да жив човјек не повјерује.
Онај мањи дио неимпресиониране јавности и медија уствари није ни повјеровао, него увиђавно пропитује контекст. Није проблем само непостојећа струја, него и потреба будућег центра за десетак тисућа кубика воде дневно ради хлађења. Надаље, још није јасно што је с вишком температуре и буком које генерирају такви погони, али представник инвеститора, америчке твртке Пантхеон, изјавио је да се проводе тестови за студију утјецаја пројекта на околиш. Но локалне власти, и жупанијске и опћинске, досад нису имале појма о пројекту, а не знају ни за истраживање на терену, као што им није била позната ни прецизна локација градње.
Становиту пројектну озбиљност у свему томе даје укљученост Кончара у предмет, али ријеч је тек о необавезујућем споразуму о могућој сурадњи, и даље хипотетској. Земљиште за центар, међутим, већ је углавном откупљено, и то код села Пецка уз источне обронке Петрове горе. Инвестиција би за сам објект и попратну инфраструктуру, нпр. соларну електрану снаге 500 МW и далеководе, однијела приближно 500 милијуна еура, док се пуна цијена с трошком за напредне АИ чипове пење на фабулозних 50 милијарди.
С тим под руку иду најаве 1500 сталних радних мјеста, доприноса локалном и државном буџету, доградње јавне енергетске инфраструктуре, унапређења амбијента за раст ИТ-сектора у РХ, итд. Но размотримо политички и економско-политички оквир тог пројекта тек мало пажљивије. Податковни центар код Топуског сервиран нам је као десерт уз пакет енергетско-политичких уговора са САД-ом, након попуштања Хрватске ранијим америчким захтјевима. Не само у вези с тим сектором, али евидентно што се тиче ЛНГ-терминала и плиновода за Босну и Херцеговину, те пресудно кроз пристанак на доминантно снабдијевање РХ скупим америчким плином.
Хрватска притом сервисира амерички интерес наспрам новог ЕУ-програма развоја умјетне интелигенције за сигурносно и тржишно ојачавање континента. ЕУ, поред низа мањих податковних центара, планира неколико тзв. гигатворница попут ове код Топуског, какве имају барем један гигават снаге и зато се по свијету јагме за небрањеним ресурсима, ако доскора не издуши тај умјетноинтелигенцијски балон. Но хрватски главни партнер у овом бизнису, тајкун Јако Андабак, изјавио је да не жели открити клијенте будућег центра.
У првој верзији овог чланка поткрала нам се погрешна информација о вези пројекта Пантхеон АИ у Хрватској с америчком компанијом Андреессен Хорроwитз. Та компанија, међутим, ипак није укључена у овај хрватски пројект, него у посве засебни амерички ИТ-стартуп који с њим дијели само име Пантхеон АИ те који нема послова у Хрватској. Испричавамо се читатељима и наведеним субјектима због превида и нехотичнога погрешног тумачења овдје изнесених пословних релација.
Преузето са: portalnovosti.com
Фото: Грго Јелавић/ПИXСЕЛЛ
