Живот у малом месту

Имсовац је место насељено српским становништвом недалеко од Дарувара, саставни је део Општине Кончаница у Бјеловарско-билогорској жупанији.

У околини Дарувара налази се више десетина мањих насеља која данас територијално припадају другим јединицама локалне самоуправе. Међу таквима је и Општина Кончаница у којој се налази место Имсовац. Општину Кончаницу поред истоименог места чини још осам насеља, а по последњем попису становништва из 2021. године у овој локалној самоуправи живело је нешто више од 1800 становника. У самој Кончаници живи мање од 700 становника док је ово место свој зенит, када је и питању број људи који су живели у њему, достигло 1921. године јер тада је овде живело укупно 1650 становника.

Демографске неприлике дубоко су уздрмале и овај крај у којем су вековима живели Чеси, Срби и Хрвати. Кончаница је данас једно од места у којима Чеси чине већину, овде имају своју основну школу, вртић, културна друштва. У самој општини Чеха има нешто мање од 50 одсто, а већину чине управо у Кончаници и Даруварском Брестовцу који су уједно и највећа насеља у овој локалној самоуправи. Остала места су далеко мања са стотинак, па чак и мање становника. Међу њима је и Имсовац, живописно насеље баш као и сам крај. Данас у овом месту по попису становништва живи 135 људи, они који су још увек тамо тврде да је тај број само статистика и да је питање да ли прелази стотину.

Својевремено, почетком 20. века у Имсовцу је било преко 800 становника, углавном Срба. Та бројка се нешто смањила након Другог светског рата, а суноврат креће почетком седамдесетих година прошлог века када због повећане индустријализације становништво одлази у оближње градове. Тотални суноврат уследиће након ратних деведесетих година.

– Овде се људи баве пољопривредом јер ово је пољопривредни крај у којем превладава ратарство. Некада је било заступљено и сточарство, али сада је тога све мање, заправо у селу само две куће држе стоку. Има нас неколико са производњом воћа, али и тога је све мање – каже један од наших саговорника и домаћина Перо Дотлић, пензионер из Имсовца и активиста у локалном фудбалском клубу.

– Некада је било пуно више становника и кућа. Сада су нам остале само куће, али људи је мало. У мојим млађим данима овде је живело преко 400 становника, данас је питање да ли нас има и сто.

Иако припадају општини Кончаница становници Имсовца гравитирају према оближњем Дежановцу где им је и школа, лекар и све друго што је потребно.

– Сматрам да смо ми припали Кончаници због политичких прилика, односно нисмо у Општини Дежановац јер би у том случају српско становништво преовладало. Овако нас је мало и у једној и у другој општини. Са друге стране све оне битније ствари решавамо у Дарувару – наглашава Дотлић.

Дарувар није далеко од Имсовца, неких петнаестак километара уским путем кроз оближња села. Уочљиво је да је баш у Имсовцу путна инфраструктура у јако лошем стању, готово да се овакав пут ретко може видети у Хрватској, поготово кроз неко насеље. Зграда школе постоји у Имсовцу, али школа не ради у овом месту дужи низ година. Основни узрок је што нема довољног броја деце која би је похађала па су родитељи приморани да децу возе у Дежановац. Некада је школским двориштем одјекивала дечија граја, а школска зграда са учитељским станом сасвим пристојно је испуњавала потребне услове. У селу се налази и храм посвећен Покрову пресвете Богородици (прославља се 14. октобра) који ће следеће године прославити век од изградње с обзиром да је подигнут 1927. године. Почетком ове године започела је и обнова храма, а до сада је урађена кровна конструкција.

Ратна страдања

Имсовац иначе припада Епархији славонској, нема свештеника који живи у селу, односно администратор ове парохије је свештеник из Дарувара. Недалеко од Имсовца у атару села Крештеловац налази се и капела посвећена Успењу пресвете Богородице – Великој Госпојини. Извор лековите воде за којег тврде да никада није пресушио постао је светиште још средином 18. века, а капела на њему изграђена је 1922. године залагањем Јове Алавање из Крештеловца. Окружена лепом природом ову светињу додатно лепом чини управо поменути извор воде где често долазе становници овог места, а посебно на Велику Госпојину када се окупља већи број верника.

– У Крештеловцу има свега пар српских кућа тако да поред њих и ми обележавамо тај празник, не радимо тада ништа и окупљамо се око цркве – истиче Перо Дотлић.

За време Другог светског рата у масовном страдању од стране усташа побијено је шесторо угледних Срба из овог места. Њима као и другим настрадалима током тог рата мештани су подигли споменик који и данас стоји у центру села испред зграде Дома културе са именима настрадалих становника Имсовца. Споменик, подигнут 1968. године, је упркос свему и данас очуван и није девастиран. Укупно 32 особе настрадале су током рата, од тога 24 борца и осам као жртве усташког терора који није заобишао ни ово место. Доста људи је у току и након последњег рата деведесетих година отишло како из Имсовца тако и из околних места, као и оближњег Дарувара. Само место заобишла су већа страдања, углавном се сводило на ситне провокације и привођења на информативне разговоре.

Ипак, 1992. године село је потресла вест о убиству породице Радосављевић у Дарувару која се у овај градић доселила из Имсовца. Тада су убијени супружници Раде и Јованка, те њихова два малолетна сина Дејан (14) и Ненад (9). Било је то 24. фебруара 1992. године када је у породичној кући Радосављевића у Дарувару овај злочин извршио хрватски војник Јожица Мудри. Он је касније осуђен на 13, а потом и 15 година затвора и једини је који је одговарао за овај злочин иако је на суђењу тврдио да је имао и саучеснике и подстрекаче. Такође, осуђен је за класична кривична дела, а не за ратни злочин. Данас, на месном гробљу у Имсовцу, које се налази одмах поред храма Покрова пресвете Богородице, стоји споменик породици Радосављевић као неми сведок страдања једне српске породице током ратних деведесетих година.

Фудбал као повод дружења

Од друштвених организација у Имсовцу једино је активан фудбалски клуб који носи идентичан назив као и само место – Имсовац, и то је једино место окупљања овдашњег становништва, центар свих догађања у данашњем времену.

– Остали смо без трговине немамо је већ пар година, остали смо без школе и једино што нам преостаје за дружење је овај простор око игралишта. Некада је у моје време било забава, а сад нам је од забаве остало да се овде окупимо сваке друге недеље на утакмици па онда и након утакмице да се дружимо, како млади тако и ми старији – каже Дотлић.

Педесетих година игралиште је било иза сеоског Дома културе, потом је почетком седамдесетих година имсовачка омладина основала ОФК Имсовац, док је претходни клуб носио име Црвена звезда. Тада је игралиште и направљено на периферији места, односно на излазу према Крештеловцу. Клуб се потом угасио у другој половини осамдесетих година да би свој рад обновио 2001. године и ради до данас.

– Клуб је поново покренут 2001. године на иницијативу дечака из села који нису више хтели да играју у другим клубовима. Од тада се такмичимо у оквиру Треће жупанијске лиге, само једне сезоне играли смо другу лигу. Средства добијамо углавном од Општине Кончаница као и од жупанијског Већа српске националне мањине – истакао је један од овдашњих фудбалских ентузијаста, некадашњи играч и тренутни председник клуба Перо Тркуља.

Протеклу сезону која је завршена пре неколико дана клуб је завршио на седмој позицији. Упркос бројним потешкоћама који прате све клубове у мањим срединама, а који се огледају највише у недостатку играча, овде некако крпе крај са крајем, труде се да одрже и сачувају и ово мало што имају.

– Имамо 25 регистрованих играча и десетак људи окупљених у управи клуба. Појединци увек вуку клуб, а посећеност на утакмицама је добра како на домаћим тако и на гостујућим утакмицама. Из села је седам играча, али има играча који живе у другим местима, а повезани су са Имсовцем – наглашава Тркуља.

У овом месту одржавају се и тзв. Имсовачки сусрети, односно вече фолклора које организује Веће српске националне мањине Општине Кончаница, а наступају оближња фолклорна друштва као нпр. СКД Просвјета из Дарувара у чијој фолклорној групи наступа и неколико младих из Имсовца, те њихови гости из других места и крајева. Повремена окупљања око православних светиња, ретка фолклорна дружења и играње фудбала нада су у неке боље дане становника овог места. У супротном, да нема тога, Имсовац би вероватно већ одавно затекла судбина као и друга насеља у овом делу Славоније која су некада била већински насељена српским становништвом.

Преузето са: srbi.hr