На данашњи дан 1982. умро велики српски писац Мехмед – Меша Селимовић

На данашњи дан, 11. јула 1982. године, умро је велики српски писац Мехмед Меша Селимовић. Рођен је 26. априла 1910. године

Био је истакнути члан Српске академије наука и умјетности, један од највећих српских књижевника 20. вијека.

Завршио је Филозофски факултет у Београду и до Другог свјетског рата био професор гимназије у родној Тузли.

По изласку из усташког логора 1943, отишао је у партизане, а после рата био је директор драме Народног позоришта у Сарајеву, уметнички директор ,,Босна-филма“ и главни уредник ,,Свјетлости“.

Због прогона на који су га нагнали босански политичари, прешао је у Београд, гдје је остао до смрти 1982.

Роман ,,Дервиш и смрт“, један од најзначајнијих у српској литератури, одликује се особеношћу третирања теме, богатством опсервације човјековог живота у трагичним околностима, рефлексијама о људској егзистенцији и – као и друга Селимовићева дјела – унутрашњим чаром приповедања.

Национална припадност

У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише:

,,Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције ‘Српска књижевност у сто књига’, који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком.“

Остала дјела: романи Тишина, Тврђава, Магла и мјесечина, Круг (недовршен), збирке приповедака „рва чета, Туђа земља, Ђевојка златне косе, студија За и против Вука, есеји Писци, мишљења, разговори, мемоарска проза Сјећања и неколико филмских сценарија.