Залазје: Обиљежене 34 године од страдања Срба – злочина без казне

У Залазју код Сребренице обиљежене су 34 године од страдања 69 српских цивила и војника, које су на Петровдан 1992. године у сребреничким селима Сасе и Залазје и братуначким Биљача и Загони убили припадници муслиманских снага.

Осим већег броја грађана, парастосу су присуствовали потпредсједник НСРС Петко Ранкић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Марко Милисав и министар саобраћаја Зоран Стевановић.

Министар саобраћаја и веза Републике Српске Зоран Стевановић поручио је да ове жртве не смију да буду заборављене и да се овакво страдање никада, никоме и нигдје не смије поновити.

– Треба се са поштовањем сјећати жртава које се никада не смију заборавити – рекао је Стевановић.

Он је истакао да је неопходно чувати мир и Републику Српску, те градити бољу будућност за њене грађане.

– Сребреница је обухваћена пројектима Владе Српске. Издвојили смо средства за реконструкцију пута од Сребренице до Залазја, која је ових дана завршена, како би људи могу враћати на своја имања или макар посјећивати гробља, а предстоје нам и други пројекти – рекао је Стевановић.

Парастосу су претходиле посјете породицама страдалих Срба, војничком гробљу у Братунцу и стратиштима у Биљачи и Сасама, гдје је положено цвијеће и одата почаст погинулим.

Осим 69 погинулих и великог броја рањених, тог трагичног Петровдана у сребреничким и братуначким селима нестала су 22 Србина, од којих је 10 случајно пронађено и ексхумирано 10. јуна 2011. године из масовне гробнице на Залазју, приликом тражења настрадалих Бошњака.

Међу њима је био и отац Биљане Кандић.

– Нађен је испод дивље депоније. Сигурна сам да у БиХ неће бити суживота, док се све жртве не буду једнако третирале – истакла је Кандићева.

Посмртни остаци страдалих су послије више од годину идентификовани и сахрањени на Петровдан 2012. године, док су двојица војника пронађени обезглављени на сметљишту, ексхумирани, идентификовани и сахрањени раније.

Десет несталих још није пронађено и њима се губи траг у логору у бившој сребреничкој полицијској станици. Од заробљених нико није преживио и нико није одговарао за њихова убиства.

Настављајући систематско планско етничко чишћење српских простора започето у априлу, бројне муслиманске снаге из Сребренице, под командом Насера Орића су 12. јула 1992. године упале у више српских села у сребреничкој и братуначкој општини убијајући, пљачкајући и палећи све што су стигле. За ове, као и за многе друге масовне злочине почињене над Србима из Сребренице и средњег Подриња, још нико није одговарао.

Преузето са: РТРС