ГОЈКО ЂОГО – ПЈЕСНИК СЛОБОДЕ И ЈЕЗИКА: Лауреат Кочићеве награде за животно дјело

Гојко Ђого, пјесник чије су ријечи годинама будиле савјест и чувале језичку чистоту, овог августа стаје раме уз раме са Петром Кочићем – барем у оном најсветијем, слободарском духу. Удружење књижевника Републике Српске додијелило му је Кочићеву награду за животно дјело, признање које се уручује ријеткима: онима који својим стихом, пером и моралним ставом бране и језик и слободу, баш као што је то чинио знаменити крајишки пјесник и трибун

Удружење књижевника Републике Српске овогодишњу Кочићеву награду за цјелокупно књижевно стваралаштво на српском језику једногласно је додијелило Гојку Ђоги, пјеснику аутентичног гласа, модерног сензибилитета и снажног критичког импулса.

Како је истакнуто у образложењу жирија у саставу Жељка Аврић, Душко М. Петровић и Жељка Панић, Ђого без патетике открива несагледиве могућности језика, који је за њега не само темељ књижевности, већ и оружје и оруђе што неприкосновено чува национални идентитет и сваку другу егзистенцију српског народа. Његово дјело, од прве збирке Туга пингвина (1967) до „Вунене трилогије“ (Вунена времена, Црно руно, Клупко), представља својеврсну одбрану слободе и аутономије умјетности.

– Ђого је пјесник животно освјештеног осјећаја вриједности и незамјењивости слободе у свим њеним видовима – наведено је у одлуци, уз поруку да његова поезија достојно наставља слободарску традицију Петра Кочића.

Чувени пјесник, познат по снажној метафорици и језичкој чистоти, није крио задовољство.

– Ово признање ме радује јер Кочић јарким свјетлом освјетљава један пресудан период српске историје. Његове приче, и родољубиве и сатиричне, видим као пјесме у прози са дубоком симболиком – казао је Ђого за Независне новине.

Он је додао да Кочић свједочи о смјени два царства и два цивилизацијска кода, што се немилосрдно одражавало на живот обичних људи.

– Смјена крста и полумјесеца догодила се готово преко ноћи. У том вихору страдали су праведници и добрице, најплеменитији изданци народа, најбоље мегданџије, најљепше жене. Старци и дјеца, као симбол више генерација, губили су се у мећави и магли, као што Крајину замеће нови вакат – рекао је пјесник, уз духовиту опаску да је и данас тачна Кочићева мисао како се „ово недоба може преживјети само уз ракију“.

Кочићева награда, намијењена ауторима који у свом дјелу носе слободарски дух и чистоту српског језика, биће Гојку Ђоги уручена 30. августа у Народном позоришту Републике Српске у Бањалуци.

Преузето са: Слободна Херцеговина