ХЕРЦЕГОВИНА – митски појам српског рода

• Херцеговина је митски појам српског народа, довољно далек да не постане митомански, а ипак близак толико да се не заборави; она живи у подсвијести српскога народа, било у поријеклу ванхерцеговачких породица источноерцеговачког и шумадинско-војводинског дијалекта, било у хвалоспјевима написаним у виду етнолошких и лингвистичких студија.

Није ни чудо: По последњим истраживањима, преко 1/3 Српства носи поријекло из Херцеговине. Зато је, вјероватно, још 1939. Стеван С. Брковић, у публикацији Херцеговина, изнио чувену реченицу: „Све насели, себе не расели.“

У прилог томе: Један земљак, по струци социолог, након посјете давно одсељним нам рођацима на Романији примијетио како ти људи ич нису промијенили ни физиономију нит говор; другар из Београда, аутентични Геџован, упознавш’ Дурмиторку, уочио је како „говори једнако као што говоре људи на селу његовог оца, само ијекавским наречјем“.

Та Херцеговина, деценијама већ, живи свуда сем у њезиним синовима: Зауставите просјечног Херцеговца, нарочито с ове банде авнојске границе, и питајте га: Ко је највећа духовна, а ко највећа војна личност динарске историје 19. вијека?

Као из топа, динарски самоувјерено, гракнуће да ти људи долазе из „светородне династије Петровић“- иако је, у духовом и војном смислу, лише светога Петра ријеч о групи самозванаца и хедониста- дакле, прва асоцијација ће им бити Петровићи и Цетињани, а неће им бити рецимо један Ђоко Маловић или Стојан Чупић (и један и други су Дробњаци; колико год се Пивљани натезали да отму Стојана, прво треба да одговоре на питање: Који су то пивски Чупићи? Или: За кога је Чупић отимао мегданом ширио територију, за Дробњаке или Пивљане?), дакле њих двојица у јуначком смислу и многи други од Таре до Дубровника, или Соколовићи Пивљани у духовном смислу, али не само они- а то је повод овог писања- већ и архимандрит Арсеније Гаговић. Уколико млађаним Херцеговцима се успротивите (о, не питајте одакле знам!) сматраће вас лудаком, а на историографију ће вам одговорити Радованом Бећировићем.

Извор: Слободна Херцеговина