Једанаест мјесеци је прошло, Банија и даље у рушевинама

Хоће ли пројект типских кућа напокон покренути процес обнове потресом страдалих подручја, коме прво почиње градња и што је за њу потребно у Отвореном одговарају министар просторног уређења, градитељства и државне имовине Дарко Хорват, предсједник загребачког СДП-а Виктор Готовац, доградоначелница Глине Бранка Бакшић Митић те Гордан Ханжек, државни тајник Средишњег државног уреда за обнову и стамбено збрињавање.

– Тешко се живи у Глини. Направљено је око 40 кућа, а ниједна од државе. Направљене су од приватних донација, било да се ради о дрвеним монтажним кућама или купљеним кућама са зеленим наљепницама. Оно што није одрадила држава направили су мали људи, казала је Бранка Бакшић Митић. Нагласила је како је свакодневно зову људи којима се смрзава вода у контејнерима, којима је хладно и гријалице им морају радити цијелу ноћ. Има људи, додала је који не желе оставити стоку и отићи у хотел, ту је проблем.

Одговарајући на питање зашто се требало чекати годину дана да се виде типске куће министар Дарко Хорват казао је како се стално потенцира статус да обнове нема.

– У прилогу сте могли видјети да обнове има. Да би могла бити интензивнија – увијек је могуће. Али се на могу признати термин ‘масовне обнове’ – такву обнову нити припремамо нити организирамо. Није било нити масовног рушења, било је помно планираног и организираног уклањања објеката који су пријетили сигурности. Уклоњено је готово 500 таквих објеката и још 100 је у припреми. Припремљени су елаборати струке, сустав гдје су они похрањени – тако да би се могла провести контрола проведбе обнове те гдје је утрошен сав новац, рекао је.

Гордан Ханжек представио је типске замјенске куће. Моћи ће се бирати два модела – урбани или традиционални који ће се градити према шест технолошких рјешења. Нагласио је проблем недостатка грађевинских радника, како у Хрватској, тако и у ЕУ-у те навео податак да у грађевини у Хрватској ради 27 тисућа странаца.

‘Марлес’ куће – кључ у руке мјесец дана након изградње темеља

– Питање је како то квалитетно организирати, а с друге стране – нашим грађевинским тврткама које извозе отварамо могућности, рекао је. Додао је како се ради о новој технологији. Куће колоквијално зовемо монтажне и зидане, а све те куће имају исту квалитету. Овисно о технологији овисит ће и вријеме изградње. Два мјесеца ће трајати рушење објекта, припрема терена и израда темеља. За монтажну кућу ‘марлес’ имамо пет понудитеља из Хрватске и изван Хрватске – таква би кућа била готова за мјесец дана након изградње темеља.

Динамика процеса, пет тједана до градње

– Зидана конструкција се треба градити 6 до 7 мјесеци. Наравно да зима није повољна, али овисно о технологији усељива је након 3 мјесеца те 8 – 9 мјесеци, казао је Ханжек. Напоменуо је да се можда могло брже реагирати код измјене Закона о обнови. Измјена је на снагу ступила 1. просинца и сукладно њему измијењен је Правилник о проведби јавне набаве. За 30 кућа поступак би требао трајати три мјесеца – и сад је то сведено на 5 тједана (2 тједна за јавну набаву, тједан за доношење одлуке и поступак, осам дана за жалбени поступак, још тједан дана за потписивање уговора), нагласио је.

У међувремену, сваки корисник који је добио Одлуку о изградњи куће добит ће каталог с моделима и доступним технологијама. Потписује се уговор и почињу радови, додао је Ханжек. Нагласио је како су за градњу добили понуде од 56 различитих твртки.

– Мислим да репортаже пуно помажу људима у привременим смјештајима, цинично је одговорио Виктор Готовац те додао: Пуно је података, подаци су важни али не након готово двије године од потреса у Загребу и године дана након потреса на Бановини“. За неке људе ријеч ‘обнова’ значи ‘обмана’ јер нису у својем простору и на топлом. Напоменуо је како је у Загребу ситуација битно лошија, јер се тамо не могу градити типске куће. Изразио је бојазан да се Загреб обновом неће учинити бољим, него да ће се само мало поправити постојеће стање. Вријеме се могло искористити барем да се до станова доведе гријање или вода, сматра.

Министар Хорват је одговорио како за Готовца има врло прагматичан приједлог. Нека успореде слику из Петрињске улице након потреса – и ону снимљену дан прије потреса. Нема велике разлике, изузев цигли на тлу, каже.

– Није то проблем државе. Можда ју је држава требала на другачији начин срушити пуно прије па не би ни дочекала потрес нити би данас била таква. То су други проблеми који су изабрани или су били изабрани да воде изградњу инфраструктуре у Загребу. Ми смо обнови приступили на другачији начин. Оних 5,1 млрд кн није пала с неба. Уз помоћ Свјетске банке процијењена је штета и исходили смо новац. Ни једна липа из апликације коју смо послали Бруxеллесу није умањена. Добили смо максимално могуће. Потом смо устројили сустав. Имамо око 300 милијуна куна захтјева за надокнаду средстава, велики дио је на столу везано за Загреб и очекујемо да валоризацијом Града тај новац буде исплаћен, казао је Хорват.

Додао је да имају још 6 мјесеци регуларног рока да се новац потроши и то не за крпање, него за обнову оног што је јавно и иде у цјеловиту обнову. Прво се раде елаборати затеченог стања, затим истражне радове и да струка одлучи исплати ли се те зграде обнављати или уклонити и на истим темељима направити нове. Фонд за обнову везано за трошење овог новца нема ништа, нагласио је Дарко Хорват.

– Људима није битно одакле ће ствар бити намирена, они желе да рок буде што краћи. Самостална смо држава и плаћамо неке порезе. Хваљење помоћи из Еуропе – говори да смо слаба и неефикасна држава. Ту је министар у праву, да смо били посложена држава и зградама би се боље управљало, одговорио је Виктор Готовац. На питање губимо ли тих 5 милијарди ако их не искористимо за пет или шест мјесеци Готовац је одговорио да му се тако чини.

Обнова јавних зграда, у чијем власништву?

– Морамо сваку ствар ставити на своје мјесто и ова паушална дебата велика је обмана. Овај еуропски новац није намијењен за санацију потресом оштећених зграда и кућа приватних власника, него јавних зграда и оне морају у цјеловиту обнову, рекао је Хорват. А на питање у чијем су власништву те зграде (Владе, Града или Жупаније) одговорио је како је то добро питање на које нема једнозначног одговора.

– Тренутно се налазимо у држави у којој ни оно јавно нема свог власника. На стол су се ставиле чињенице да нам примјерице ни факултети, који су државне институције, нису уписани као власници. То је или опћенародна имовина или се ради о неким другим категоријама из бившег сустава. Нема времена распетљавати сложене имовинско-правне односе јер пјешчани сат кад је новац сјео – кренуо, казао је Хорват. Нужно је било, додао је – евидентирати је ли зграда за конструкцијску или цјеловиту обнову, или за уклањање.

– Људи су изгубили сваку наду. Ми још нисмо све контејнере прикључили на воду и струју. Неки живе у уредским контејнерима без санитарног чвора с вањским WЦ-ом. Стожер је на локалне заједнице пребацио изолирање довода воде у контејнере. Што се чекало досад? Све куће нису добиле зелене димњаке. Гарантирам вам да је након накнадних потреса 50 посто ‘зелених’ кућа прешло у категорију ‘жутих’. Кад ће на терен изаћи статичари?, упитала је Бранка Бакшић Митић. Додала је како у девет мјесеци није изграђена ниједна кућа, а нису ни уклоњени сви објекти.

– Од 3 тисуће израђених пројеката – 250 ‘зелених’ кућа је прешло у категорију ‘жутих’. У процесу стамбеног збрињавања сурађујемо с локалним стожером. Зна се колико је новца Влада додијелила градовима и опћинама за ‘прву помоћ’. Не можемо кроз стожер доћи до сваког контејнера и сваког становника. То је задатак јединица локалне самоуправе, одговорио је Гордан Ханжек.

Ханжек: ‘Црвени’ и ‘жути’ неће морати платити струју и рачуне за надоплату

– Електра неће доћи прикључити струју на контејнер ако није одспојила струју од срушене куће. Доста људи у подрумима имају пумпе за воду и ако се струја искључи људи остају без воде. А Обртничка комора Сисак не долази спајати воду и одводњу на контејнере јер тврде да им се њихови радови не плаћају. Људи ја говорим истину, можемо видјети маилове које је Град Глина послао, можемо све видјети. Није се одрадио посао онако како је требао. Осим тога људи су за куће с црвеном и жутом наљепницом добили рачуне ид до 3 тисуће куна за надоплату струје, упозорила је Бакшић Митић.

Ханжек је одговорио како се мјера суфинанцирања електричне енергије продужује и сви рачуни који су криво послани су анулирани. Потврдио је да они који имају црвену и жуту наљепницу неће те рачуне морати платити.

Виктор Готовац је казао како је Загреб претходним управљањем ‘прорачунски девастиран’ и да је тешко да се очекивати да све може сам. Такођер је казао како је мјера родитељ одгајатељ, остала из претходног раздобља – потпуно погрешно замишљена. И то је показатељ како се Градом управљало и каква је девастација учињена.

Ханжек је казао како власништво над станом подразумијева и неке обвезе. За Бановину је казао да је у претходном раздобљу опустошена – демографски и господарски. Сисачко-мославачка жупанија треба помоћ да би опстала, а то је предувјет и опстанка Хрватске. Не може цијели Сисак пријећи у Загреб, зато су тамо обновљене све основне школе, обнављају се и вртићи, рекао је.

– Имамо финанцирање ЕУ-а од 95 посто. Прве зграде које ће се градити, градит ће се као државни станови који ће бити замјенски. У тим становима у почетку ће живјети сви страдалници који живе у контејнерима. 28. просинца расписат ћемо натјечај за четири зграде у Петрињи, на подручју војарне ‘Зрин’, четири зграде у Глини код цркве преко пута Опћине и двије зграде у Топуском. Иза тога, до краја ожујка – расписујемо натјечај за преко 40 зграда са 600 станова у државном власништву. Рок за изградњу зграда је годину дана након проведбе натјечаја. За почетак градње рачунамо 31. ожујка, казао је Ханжек.

Враћање новца људима који су сами кренули у обнову

Бранка Бакшић Митић на крају је емисије поставила питање ‘Кад ће држава исплатити новац грађанима који су сами кренули у обнову и за коју имају све рачуне?’.

– Данас су на сједници Управног вијећа колеге Ванђелић и Ханжек рекли како је просјечни број дана за то од 14 до 20 – значи толико дана од подношења захтјева и изведене техничко-финанцијске контроле. Додао је да ће ти рачуни бити или признати или обијени. Навео је податак да је од 133 милијуна куна данашњих захтјева – на подручју Загреба исплаћено 66 милијуна, а одбијено је њих готово 23 милијуна. Одбијени су јер су радови били извршени нестручно и надзорни инжењери их нису хтјели верифицирати.

Снежана Пеновић на челу Фонда за обнову

Министар Хорват је извијестио како ће Дамиру Ванђелићу бити понуђен споразумни раски уговора закључно са 10. просинца. На чело Фонда за обнову долази вршитељица дужности Снежана Пеновић, дугогодишња запосленица Министарства просторног уређења, градитељства и државне обнове и најближа Ванђелићева сурадница. Нови равнатељ ће бити именован, додао је – на врло брзо расписаном јавном натјечају.