Крик жртава: Срби мучени и убијани под командом Хашима Тачија

Амерички дипломата Кови, који је 1999-2000 био заменик шефа Унмика, јуче је тврдио да Тачи није имао команду и контролу над ОВК, те да су злочини над Србима и другим мањинама на Косову били “индивидуални” и акти “освете” у “безакоњу”, а не последица “политике” албанског вођства.

У данашњем унакрсном испитивању, тужитељка Вега Иодиче предочила је Ковију да је и сам, у својој књизи објављеној 2005, написао да је у време доласка Кфора на Косово, у јуну 1999, било “убијано скоро 100 особа недељно, већином Срба, као и оних који су проглашени за колаборационисте”.

Како је тужитељка цитирала, Кови је тада написао и да “екстремисти из ОВК желе да протерају Србе примењујући терор”.

“То је био свеопшти утисак, о томе смо видели извештаје”, казао је сведок у судници.

Кови је “општепознатим” назвао и налаз из извештаја Стејт департмента да су 1998. “елементи из ОВК” убијали, отимали, притварали и мучили “полицајце, цивиле и Албанце који су били лојални српским властима”.

Осврћући се на Ковијеву тврдњу да Тачи “није био борац” и да је његов однос са ОВК био “крхак”, тужитељка Јодиче питала је сведока да ли су му познати “прописи и наређења” ОВК и зна ли ко су били оснивачи те паравојске, а сведок је одговорио да то не зна.

Исти одговор, Кови је дао и на питање да ли зна да је Тачи, заједно са другооптуженим Кадријем Весељијем, на Косово донео “седам ручних бацача” за напад ОВК на више полицијских станица на Косову у септембру 1997.

Сведок је рекао да није знао ни да је ОВК у лето 1998. заузела површински коп Белаћевац код Обилића и да је Тачи био на лицу места, што се видело и на снимку приказаном у судници.

По оптужници, ОВК је тада отела 10 српских радника које више нико није видео живе.

Кови је изјавио и да није имао подробнија сазнања да је ОВК заузела Ораховац у јулу 1998.

У оптужници пише да је ОВК тада отела десетине српских цивила од којих је већину убила, а да је Тачи, током напада, био виђен у околини.

Заступница оптужбе предочила је Ковију и да је он сам у својој књизи, објављеној 2005, Тачија убројио у “кључне личности у ОВК”, а сведок је то потврдио, напомињући, медјутим, да “није описао његову улогу”.

Тачи и друге “кључне личности” у ОВК сматрале су дотадашњег вођу косовских Албанаца Ибрахима Ругову “колаборационистом” са српским властима, потврдио је Кови оно што је написао у књизи.

Према оптужници против Тачија, жртве злочина били су Албанци и Роми које је врх ОВК прогласио за сараднике српских власти, укључујући Руговине присталице.

Тачијеву пресудну улогу у преговорима о демилитаризацији ОВК, у јуну 1999, заступница оптужбе доказивала је описом из књиге тадашњег команданта Кфора Мајка Џексона.

Британски генерал Џексон написао је да је Тачи тада на њега викао да “нико не може да се игра са ОВК” и да командант Кфора “греши ако мисли да може да нам наређује и да ће зажалити”.

“То је ново за мене, нисам прочитао Џексонову књигу. Тачи је био један од гласова у тим преговорима”, прокоментарисао је Кови.

Кови наставља исказ на суђењу Тачију и саоптуженима Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију.

Оптужница у 10 тачака терети Тачија (56), Весељија (57), Сељимија (53) и Краснићија (74) за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).

Наведене злочине, припадници ОВК под командом оптужених починили су, по оптужници, над Албанцима, проглашеним за “колаборационисте”, Србима и Ромима у 42 притвора ОВК на Косову и у Албанији.

Припадници ОВК починили су злочине над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 убијено, од марта 1998. до септембра 1999, пише у оптужници.

У оптужници је идентификовано 75 жртава – 51 српска, 23 албанске и једна ромска.

Шест тачака оптужнице терети Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија за злочине против човечности, а четири тачке за ратне злочине.

Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату.

Циљ тог злочиначког подухвата било је преузимање контроле над целим Косовом насиљем над свима које је ОВК сматрала “противницима”.

Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сулејман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.

Сви оптужени изјавили су да нису криви. Они су у притвору у Хагу од хапшења на Косову у новембру 2020.

Судјење Тачију и саоптуженима почело је пред судом у Хагу 3. априла 2023, а тужиоци су свој доказни поступак окончали 15. априла ове године.

У хашкој судници је сведочило 125 сведока оптужбе, а изјаве десетина других сведока, тужиоци су као доказе увели у писаном облику.

Доказни материјал тужилаштва чини и 3.000 докумената на албанском, српском и енглеском језику.

У процесу учествује и више од 150 жртава, које, по правилима суда, имају право на обештећење, уколико оптужени на крају процеса буду проглашени кривим.

Специјализована већа Косова, како се суд званично зове, основала је 2015. Скупштина Косова под медјународним притиском изазваним извештајем известиоца Савета Европе Дика Мартија о злочинима ОВК на Косову и у Албанији, објављеним 2011.

Суд је формално део правосудног система Косова, али ради у Хагу. У пресудама и другим документима, суд је утврдио да на Косову влада упорна клима застрашивања и узнемиравања сведока против оптужених припадника некадашње ОВК.