АКТУЕЛНО:

„Огњишта Крајине“ Драгане Љуне – књига душе

Поносна Буковчанка Драгана Љуна 2.10.2020.  је представила своју прву збирку пјесама Огњишта Крајине у Клубу Тесла у Београду. Окупила је многобројне пријатеље и сараднике, на овај њој велики дан, јер је поред првенца прослављала и свој рођендан.

Како је на самом почетку рецензент Неђо Ћићо Стојановић рекао Драгана је жена са душом која неизмјерно воли свој родни крај.

– Одрасла сам на камену и са тим се поносим, моје село, моја Буковица је крш и камен. Ту су рођени и опстали људи који могу много тога издржати. Јаки су и снажни, истрајни. Мој крајишки народ гдје год је пао, ту је опстао. Много тога нам је неправедно отргнуто и отето са тог прочеља крајишког огњишта.

Драгана Љуна у пјесмама пјева о снази наших предака, нашег народа, о њиховој мудрости, који су и без завршене школе били сналажљиви и паметни.

– Људи су заборавили моралне вриједности на које подсјећам у пјесмама. Заборавили су шта се треба понијети из куће. Лијепо васпитање у духу вјере и традиције никада не излази из моде – рекла је Љуна и додала да све те вриједности које су вјечне, трудилас да пренесе и на своју дјецу, ћерку Тамару и сина Александра.

Ауторка је писала о свом крајишком народу, на који је поносна.

– Надам се да ће Бог дати да ће наша Крајина опет на ноге стати. Можда не ускоро, али се свакако надам да ће наши потомци то доживјети.

Љуна је поздравила и Ратка Личину, предсједника Владе у изгнанству Републике Српске Крајине који је пописао 9.846 страдалих Срба, како из Крајине, тако и оних из Србије и Републике Српске страдалих у РСК.

– Ове године обиљежавамо двије годишњице, 30 година од почетка стварања Крајине уочи Светог Николе, и четврт вијека од нашег библијског изгона, августа 1995.

Ратко Личина се бави прикупљањем документације, издао је неколио зборника, а нада се да ће прикупити и довољан број података о погинулим и да ће му се сва удружења и држава Србија придружити у намјери да се на прави начин обижељи то страдање, спомеником на Ташмајдану, гдје ће бити записана имена 9.846 Срба, на једном мјесту.

Рецензент књижевник Зоран Богнар каже да је свијет Драгане Љуне је свијет чистог срца, изузетне будности, њежних молитви, али и бунта и оштрих осуда што је потврдила с пјесмама из ове књиге.

– Требало би напоменути да је Драгана Љуна већ са овим својим пјесничким првенцем осјетила дубину мудрости народног духа, посебно његову мисаону и језичку флексибилност, и у њима је потражила упоришта за свој пјеснички таленат, али их није буквално преузела као могући модел пјевања и мишљења, већ само као подстицај за успостављање једног молитвеног, епифанијског начина пјевања. Готово све пјесме у овој књизи имају чар спонтаности, намећу се искреношћу и непосредношћу доживљаја, а посебно се истичу пјесме „Земља Крајина”, „Добро јутро, родни крају”, „У молитви господу ћу поћи”, „Ђедовино моја”, „Огањ на огњишту”, „Коријени предака”, „Устали су мртви”, „Понос мајке”, „Родна груда”, „Кућни праг”, „Крајина је земља света”, „Темељи куће наше”, „И сада сенка још тамо ми бдије” , као и још многе друге драматично дирљиве књиге – рекао је Богнар.

Књига „Огњиште Крајине” долази нам као књига њежних апотеоза и ламента над Крајином, али и као нова објава једне поезије која има амбицију да пробуди и прошири видике савременог свијета, да у човјековом бићу открије нову могућност постојања.

Модератор вечери и рецензент Неђо Ћићо Стојановић назвао је ову књигу књигом душе.

– Безвремена је и не подлијеже ниједном другом суду сем суду љубави. Она је аманет и тестамент крајишком роду испуњена је огромном енергијом ауторке – дјевојчице, дјевојке, жене, пјесникњие која је цијелу себе уткала у овај документ.

У овој књизи симболично има 95 пјесама, по 1995. години, години прогањања са вјековних огњишта. Ауторка је и свједок и хроничар једног времена и простора.

–  Живи своје стихове, живи зов кућног прага, звона цркве, њива, шума планина и ријека… Ова књига је мапа Крајине, али не само мапа састављена од градова, планина и ријека, већ мапа љубави према свом роду који осјећамо као снажни хук од давнина, који је присутан и сада и увијек ушушкан у топлину крајишких срца која знају да воле.

Посебно мјесто у овој књизи има симбол огњишта, као наш почетак и крај, из чега све креће и гдје се сви враћамо. Наше свето мјесто, мјесто окупљања, мјесто разговора, пјесме. Мјеста са кога дочекујемо и испраћамо.

– Сви који разумију ту симболику огњишта, разумјеће и моје стихове и поруке – наглашава Љуна.

Драгана Љуна се захвалила и народном посланику Модрагу Линти на доласку, као и Јовану Каблару предсједнику Удружења пензионера из Хрватске, дошао је и гост из Буковице Божо Шуша…

Послије службеног дијела промоције Драгна Љуна је дувала свијећице на својој рођенданској торти, а госте су забављали чувени Миле Делија, и Момци Буковице.

 

Текст и фото: Драгана Бокун

 

Нема коментара

Напишите коментар