Линта: Из 13 општина Западне Крајине протјерано je 150.000 Срба и убијено 2.014 Срба; Тужилаштво у Београду да подигне оптужнице за ратне злочине
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истиче да су муслиманске и хрватске снаге у љето и јесен 1995. прогнале више од 150.000 Срба а убиле најмање 2.014 Срба, од чега 753 цивила на подручју 13 општина западне Крајине. Ради се о четири злочиначке акције Хрватске војске, ХВО и тзв. Армије БиХ: „Љето 95“, „Маестрал“, „Јужни потез“ и „Сана 95“ које су трајале од краја јула 1995. године до 10. октобра 1995. године. У питању је једно од највећих етничких чишћења у Европи послије Другог свјетског рата и по својим посљедицама једнако је трагично као и велики злочин који је почињен над Србима у „Олуји“.
У злочиначкој акцији „Маестрал“ која је трајала од 8. септембра до 17. септембра 1995. године удружене муслиманске и хрватске снаге су протјерале српски народ и починиле масовне злочине над Србима на подручју осам западнокрајишких општина (српска општина Бихаћ, Доњи Вакуф, Шипово, Дрвар, Јајце, Петровац, Кључ и Крупа на Врбасу). Хрватске снаге су крајем јула 1995. године освојиле Грахово и Гламоч а 9.октобра 1995. године Мркоњић Град. Муслиманске снаге су 10.октобра 1995. године освојиле Сански Мост.
Линта истиче да је на подручју западне Крајине регистровано 13 логора и 21 масовна гробница од које су највеће у Мркоњић Граду (убијен 181 српски борац и цивил) и у мјесту Камен код Гламоча (убијено 108 српских бораца и цивила). Поред тога, један од најмонструознијих злочина десио се у мјесту Бравнице код Јајца 13. септембра 1995. године када су припадници Хрватске војске убили 81 српског цивила, углавном жена, дјеце и стараца. Трагична је чињеница што још нико није одговорао за масовне и свирепе злочине над Србима у 13 западнокрајишких општина иако су познати налогодавци и починици. Током и након агресије извршена је организована пљачка српских кућа, станова, школа и фабрика и систематско уништавање српске имовине и комуналне инфраструкруре.
Линта још једном позива Тужилаштво за ратне злочине у Београду да покрене истраге и подигне оптужнице за масовне злочине над Србима у 13 западнокрајишких општина.
Линта поново тражи да Србија оснује Меморијални центар српских жртава на простору бивше Југославије. Циљеви Меморијалног центра треба да буду, између осталог, o страдању нашег народа у домаћој и међународној јавности, попис страдалих Срба, попис стратишта гдје су убијани српски цивили и ратни заробљеници и чување трајног сјећања на српске жртве.
Линта апелује на Владу Србије да у далеко већој мјери помогне преосталим Србима у западној Крајини јер се налазе у тешкој ситуацији. Потребно је предузети конкретне мјере и активности везано за обнову путне инфраструктуре и кућа, рјешавање питања струје и воде, побољшање здравствене заштите, обезбеђивање школовања српске дјеце на српском језику и пројекте у области пољопривреде, сточарства, занатства и отварање малих погона.
Дан сјећања на страдање и прогон српског народа са подручја 13 западнокрајишких општина обиљежава се сваког 13.септембра у насељу Банстол на Фрушкој гори.
У Београду, 13. септембар 2024. године
Информативна служба
Савеза Срба из региона