Мале чаролије свакодневице: Чедо Вукмировић дарује малишанима Звездане мудрице

Нова, пета по реду књига за дјецу Чедомира Чеде Вукмировића доноси ведре, ритмичне и класично уобличене стихове који славе породицу, природу и наизглед неважне тренутке претварају у чисту књижевну магију. Књига је промовисана 9. јуна 2026. године у великој сали Градске општине Нови Београд.

На промоцији су поред аутора говорили пјесници Милош Бајић и Радислав Јовић, а саму промоцију је отворио Чедин унук Алексеј рецитујући једну пјесму из књиге која је управо њему и посвећена.

Звездане мудрице доносе укупно 81 естетски и ритмично усклађену пјесму, подијељену у четири тематска циклуса: „Дворишни рај“, „Породично летовање“, „Брод у боци“ и „Шарена страница“. Иако се у књизи срећу стихови различитих дужина – од шестерца до десетерца – збирком доминира класични осмерац, који пјесник издваја као најљепшу поетску форму.

Тематски шаролика, књига обухвата мотиве у распону од прославе рођендана у априлу и београдских птица, па све до прича о фудбалском беку, Теслином патенту и мајчином срцу. Посебно емотивно мјесто у збирци заузима дјечак Алексеј, коме је књига и посвећена.

Пјесник, такође са Баније, Милош Бајић као велики Вукмировићев пријатељ имао је потребу да каже неколико реченица о њему.

– Са истинитом љубави и поштовањем народне вриједности као и правде, има посебно значење његов одлазак у добровољце, приликом пробијања Коридора за Србију 1992. који је за наш народ живот значио. Чедо и данас се не жали на своју жртву, своје рањавање, на 34 године боравка у инвалидским колицима. Говори да је тако морало бити, тако исто мисле и његови Крајишници.

Вукмировић помаже разним удружењима, издавање часописа…

– Примјер је како се у позним годинама може вољети, поготово поезија за дјецу или за одрасле који су некада били дјеца. Лично тврдим када бисмо сви били попут Чеде, савршено би се живјело на свим странама свијета. Сигурно се хаотичност не би ширила.

Како је рекао рецензент књиге Радислав Јовић у пјесмама доминирају дјечја радозналост, машта и њежне животне лекције.

Тако у циклусу Дворишни рај аутор води младе читаоце у простор чудесних открића – међу шарено цвијеће, дрвеће, лептире и пчеле. Главни јунаци ове поетске микродимензије су дјеца, предвођена дјечаком Алексејем, као и њихови кућни љубимци.

Са друге стране, како наводи Јовић, циклус Породично летовање доноси препознатљиве слике блискости, заједничких успомена и безбрижности, Брод у боци је циклус који подстиче на размишљање, док завршни четврти циклус, симболично назван Шарена страница слави креативност, игру ријечи и слободу израза. Вукмировић овим стиховима показује да се врхунска мудрост заправо крије у једноставним тренуцима наше свакодневице.

Класична форма и свјежа рима

Оно што Звездане мудрице издваја на савременом тржишту књига за дјецу јесте строго поштовање класичне поетске форме, што у свом поговору посебно истиче рецензент Радислав Јовић. Према његовим ријечима, посебна вриједност овог рукописа лежи у мајсторству пјесника да се изрази кроз метрички уједначене катрене, гдје доминира стих од осам слогова (осмерац).

Осим ритмичности, збирку краси и необична, свјежа, углавном укрштена рима која лако заокупља пажњу младих читалаца.

– Вјешто спајајући лирику и нарацију, те балансирајући између озбиљности и дјечјег хумора, Чедо Вукмировић је створио језички чисту и сликовиту поезију. Она се снажно ослања на природу и традиционалне породичне вриједности, његујући оно најљепше и најтрајније у дјетињству. Новом збирком пјесник потврђује да је сачувао дијете у себи, али и да посједује раскошан дар и вољу да свој унутрашњи свијет подијели са онима на којима свијет остаје – са малишанима.

Обраћајући се присутнима, аутор је на почетку дао поетско објашњење самог наслова, указујући на нераскидиву везу између дјечје природе и умјетности.

– Ко су мудрице? Мудрице су дјеца. Али, мудрице су и пјесмице, јер у њима су дјеца са својом љепотом, умиљатошћу и запањујућом – можда некад наивном мудрошћу. А када се удруже дјеца, ријечи и пјесмице, тада нас обасја свјетло радости.

Говорећи о изазовима свог позива, аутор је признао да стварање за најмлађе носи специфичну одговорност.

– Није лако писати за дјецу. Годинама, током писања и издавања збирки дјечје поезије, увијек сам настојао писати текст у којем главни ликови воде дијалог, и то с темама из живота. То је сложено, јер је за дијалог потребна прича, радња, која ће бити оплемењена испјеваним стихом – истакао је аутор, осврнувши се и на савремени тренутак у коме се бијела хартија све чешће замјењује екранима телефона и таблета, са којима се и сам данас дружи.

Према његовим ријечима, инспирација често дође раније, али само грађење пјесме је процес који подсјећа на игру.

– Када пјесник почне стварати пјесму, зачуди се колико је у човјеку богат извор ријечи из којих се рађају стихови. Човјек није ни свјестан какву слободу у себи носи, јер машта нема граница… Пјесму градимо као дјеца и одрасли док слажу слагалице.

Ова својеврсна ода дјетињству упућена је како малишанима, тако и одраслима, са дубоком поруком о важности првих година живота за формирање човјека.

– Бити дијете, баш је лијепо. Дјетињство је та прва човјекова фаза у одрастању и сазријевању – бит живота. У њему је смјештено све за човјека одлучујуће: прве ријечи, говор, реченице, раст, развој интелигенције, машта… Срећно, духом и игром богато дјетињство је темељ да се дијете изгради у добру и вриједну личност, на понос породице и заједнице – поручио је Вукмировић.

Стихове је читао и Алексеј Бокун, ученик четвртог разреда Основне школе Светозар Милетић из Земуна.

На крају поетске вечери, аутор је изразио велику захвалност онима који су помогли да Звездане мудрице добију своје коначно поетско лице. Међу њима су рецензент и дјечји пјесник Радислав Јовић, издавач Крајишки културно-историјски центар на челу са Мирком Радаковићем, уредник Милош Бајић, као и књижевник Милош Кордић. Посебна захвалност упућена је Општини Нови Београд, која је уступањем простора омогућила да се ова промоција одржи.

БИЉЕШКА О АУТОРУ:

Чедо Вукмировић, крајишки пјесник за дјецу, рођен је 1946. године у Бунићу у Лици.  Дјетињство и младост је провео на Банији, у Глини. Педагошку академију завршио је у Петрињи. До 1991. је живио у Сиску и радио у МУП-у и на пословима извршења казни.

Од 1992. године живи у Београду.

Аутор је више збирки поезије за дјецу, међу којима су „Позоришни зец“, „Кад већ журиш да порастеш“ и „Баштом шале и смеха“, као и романа Камен манетит. Поезију за дјецу објављивао је у Листу љубитеља поезије Јасењин. На сајту Банија онлајн објављује чланке из области културе, спорта и завичаја.

Његове песме одликују духовитост, топлина и разумијевање дјечјег свијета.

Новинарка Српског кола

Драгана Бокун

ФОТО: Миљко Љ. Радановић