Линта: Листа услова за Србију је потврда антисрпске политике Хрватске
Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта oцјењује да одлука Хрватске да дефинише листу услова за Србију у процесу придруживања ЕУ представља још једну потврду антисрпске политике званичног Загреба. Врхунско је лицемјерје и безобразлук да је Хрватска у свом програму предсједавања Европском унијом тражи од Србије поштовање људских права и основних слобода и владавину права, допринос регионалној сарадњи и развој добросудсједских односа што укључује превладавање наслеђа прошлости, истинско помирење и рјешавање отворених питања. Јасно је да ће Хрватска шестомјесечно предсједавање Европском унијом максимално искористити да условљава Србију рјешавањем питања несталих, границе, сукцесије, положаја хрватске мањине у Србији, питања суђења за ратне злочине, суочавање са прошлошћу и др. С друге стране Хрватска је постала члан Европске уније а да претходно није ријешила ниједно од наведених питања.
Линта истиче да Хрватска од ступања на снагу Споразума о сукцесији 2004. године опструише спровођење Анекса Г Бечког споразума о сукцесији под називом „Приватна својина и стечена права“. У наведеном Анексу се јасно наводи да ће свим правним и физичким лицима бити враћена и заштићена права која су имали на дан 31.12.1990. године а сви уговори склопљени за вријеме рата под пријетњама и притисцима биће проглашени ништавним. Међутим, Хрватска одбија скоро 16 година од ступања Споразума на снагу да протјераним Србима и српским повратницима врати станарска права, да исплати доспјеле а неисплаћене пензије и накнаду штете за уништену и оштећену имовину, да врати отето и узурпирано пољопривредно земљиште, куће, викендице и пословне просторе, као и да српским фирмама прати отете некретнине. У Хрватској има на десетине познатих гробних мјеста гдје се налази посмртни остаци Срба које се не ексхумирају а у заводима са судску медицину се налази велики број посмртних остатака Срба који се не идентификују. Такође, у Хрватској нема воље да се кажњавају бројни ратни злочини над Србима и да се признају и поштују српске жртве. Бројне чињенице показују да је у Хрватској на дјелу заврши процес рехабилитације усташтва и НДХ и да хрватско друштво није спремно да се суочи са својом геноцидном и злочиначком прошлошћу.
У Београду 11. јануар 2020. године
Информативна служба
Савеза Срба из региона