Линта примио делегацију Удружења српско-руског пријатељства из Добоја

 

ЗАВРШИЋЕМО КОМПЛЕКС ДУХОВНОГ ЦЕНТРА ПРАВОСЛАВЉА


Ово је основна порука коју је предсједнику Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодрагу Линти и члановима Одбора Александру Марковићу, Ивану Бауеру и Александру Чотрићу, пренио Зоран Гајић, предсједник Удружења српско-руског пријатељства и јединства православних народа и зачетник идеје о изградњи манастирског комплекса Свете Матроне Московске у Ритешићу, селу које територијално припада граду Добоју. Миодраг Линта и чланови Одбора подржали су ову идеју наводећи да ће настојати да о овом пројекту упознају највише државне институције у Републици Србији. Састанак је одржан 28. марта у Скупштини Србије и на њему су били присутни и сарадници Савеза Срба из региона Миле Шапић и Бранко Грчић.

Миодраг Линта, поздрављајући Зорана Гајића и Душана Бокана, који су испред Удружења српско-руског пријатељства и јединства православних народа, присуствовали састанку, је рекао, у уводној ријечи, да је чуо за изградњу овог комплекса која је почела 2009. године, да је идеја изузетно позитивна и да се захваљује гостима што су у Одбору за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије пронашли неког ко такву идеју подржава. Линта је замолио госте да опширније упознају чланове Одбора докле се стигло у његовој изградњи и како виде заједничку сарадњу.

Зоран  Гајић је изразио захвалност Удружења српско-руског пријатељства предсједнику и члановима Одбора на пријему у Дому Народне скупштине и могућности да их упознају са активностима и плановима о изградњи духовног центра православља, али и активностима удружења, као што су његовање традиције одбрамбено-отаџбинског рата, јачање српске нације и опстанак Републике Српске у сарадњи са Руском Федерацијом и Републиком Србијом.

„ Духовни руски свеправославни центар у чијем саставу је и манастирски комплекс Свете Матроне Московске у селу Ритешић код Добоја, почео је да се гради 2009. године. У властитој режији извели су грубе грађевинске радове на изградњи манастира до покривања, саградили и опремили кућу за монаштво и уз помоћ Руске Федерације обезбједили кров за покривање манастира. Након тога, наставак изградње је преузела Епархија зворничко-тузланска“, рекао је Гајић, кога његови сународници у Добоју и околини боље познају по надимку Путин, додајући да су он лично и још неки чланови удружења даровали земљу за изградњу овог комплекса.

„Спољни дио цркве Свете Матроне Московске је готов. Крајем септембра, 2017. године, подигнута је и откривена биста цара Николаја II Романова, а у току је и изградња ресторана који ће носити његово име. Израђена је и биста Владимира Путина која би требало да се постави током ове године, а у склопу дијела који се зове „ Руски кутак“ налазиће се руска библиотека и сувенирница. За ову годину планирана је и изградња старинске руске куће, израда бисте Петра Великог, али и градња српске куће по узору на оне са подручја Србије и Републике Српске. Требало би да се постави и камен темељац духовног центра православља, а планирано је да се изради и комплекс спортских терена у оквиру овог центра“, истакао је Гајић, напомињући да удружење, на чијем је челу, жели да оствари сарадњу са свим оним који имају сличне програме у Републици Српској, Црној Гори и Србији, али и са појединцима који су у срцу и души опредјељени за развој српско-руских односа и сарадње.

Присутнима се обратио и члан удружења Душан Бокан, угледни привредник који има своје производне погоне у Добоју и Новом Саду, иначе један од донатора овог комплекса. Бокан је истакао да је њихов циљ да се што прије заврши изградња свега онога што је навео Зоран Гајић и да у томе очекује и подршку Одбора, али и других институција државе Србије.

У расправу су се укључили и чланови Одбора за дијаспору и Србе у региону. Тако је Александар Марковић истакао да је пријатно изненађен оваквом идејом и свим оним што је до сада урађено да се она оствари. Одбор ће, по његовим ријечима, подржати наставак изградње и настојати изнаћи нека рјешења која би била од помоћи да се овај пројекат спроведе до краја.

Иван Баурер је такође похвалио идеју, називајући је племенитом и оргиналном. Бауера је интересовало каква је инфраструктура, прије свега, путна, како би се до овог комплекса могло лако доћи, а самим тим он би имао и туристичке потенцијале које у будућности треба искористити. Зоран Гајић је одговорио да до комплекса има асфалтни пут, а да се у близини налазе два магистрална пута од којих један води од Бања Луке ка Београду, а други из правца Хрватске ка Сарајеву, док је манастир удаљен шест километара од аутопута Бања Лука-Добој. Тако да то не представља проблем, а да се тренутно ради и на изградњи водовода и уређењу околине, што свакако представља туристички потенцијал и запошљавање одређеног броја људи.

Александар Чотрић је такође пружио пуну подршку изградњи овог вјерског објекта и свих пратећих садржаја, напомињући да Одбор не располаже средствима, али да може да посредује и замоли државне институције да помогну пројекат.

Предсједник Одбора Миодраг Линта се још једном захвалио на посјети током које је исцрпно информисан о раду Удружења српско-руског пријатељства и јединства православних народа, као и о изградњи овог духовног центра православља. Истакао је да Одбор за дијаспору и Србе у региону не располаже финансијским средствима којима би помогао изградњу манастирског комплекса и предложио да са овим активностима Удружења, вредним пажње, у оквиру надлежности Одбора, упозна највише државне институције у Републици Србији како би оне могле пружити адекватну помоћ у његовом завршетку.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ 

Нема коментара

Напишите коментар