Линта: Протјеривање сарајевских Срба – завршни чин етничког чишћења из ФБиХ

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истиче да se навршава 25 година од  протјеривања 120.000 сарајевских Срба што представља завршни чин етничког чишћења српског народа са подручја Федерације БиХ. Након потписивања Дејтонског споразума сарајевски Срби су, током фебруара и марта 1996. године, из страха од покоља и бруталних репресалија кренули у егзодус напустивши своје куће и станове које су војнички успјешно одбранили за вријеме ратих сукоба. Од стране Алије Изетбеговића и бошњачких власти су свакодневно упућиване пријетње Србима да ће сви они који су носили униформу Војске Републике Српске морати да одговарају пред судовима у Сарајеву и да ће само они Срби који нису носили пушке бити сигурни. Након крвавог рата Срби су били присиљени да потпуно или дјеломично напусте општине, дијелове општина и насеља гдје су били већина: Хаџићи, Илиџа, Илијаш, Вогошћа, Ново Сарајево, Стари Град, Нови Град,  Рајловац и др.

Линта истиче да је српска заједница у Сарајеву потпуно уништена јер је од 1992. до 1996. године укупно протјерано око 150.000 Срба. У Сарајеву, по попису становништва из 2013. године, живи 13.000 Срба али је тај број у стварности далеко мањи. То јасно показује да је Сарајево одавно послало једнонационалан град и да су приче бошњачких политичара о његовој мултиетничности перфидна лаж за међународну заједницу. Један од бројних доказа затирања српских трагова у Сарајеву како би се легализовало етничко чишћење јесте масовно избацивање српских књижевника, научника, умјетника, народних хероја и српских топонима из назива улица. Посебна дискриминација и вређање Срба јесте да су улице и школе добиле називе по ратним злочнцима и сарадницима усташког режима из времена НДХ, као и по припадницима тзв. Армије БиХ за које се основано сумња да су починили ратне злочине над Србима.

Линта наводи да је српска имовина  током и послије рата систематски отимана или се и даље отима, као што су станови ЈНА, пословни објекти, земља и др. Због тога су Срби били принуђени да своје куће, станове и имања продају у бесцење. Сарајево је највећа гробница српског народа током последњег рата али бошњачке власти упорно настоје да умање злочине и број српских жртав одбијајући да се обиљеже бројна српска стратишта. Влада Федерације никада није спровела одлуку Дома за људска права БиХ да се истражи страдање Срба у Сарајеву. Разлог лежи у чињеници да су бошњачке власти вршиле систематски и плански терор над Србима који су остали у муслиманском дијелу града током ратних сукоба.

У Београду, 16. март 2021. године.

                                                                                                                     Информативна служба

                                                                                                  Савеза Срба из региона

 

Нема коментара

Напишите коментар