Линта: Срби у Хрватској се налазе пред нестанком, потврдила студија Сање Клемпић Богади

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истиче да се Срби у Хрватској налазе пред нестанком. То потврђује, између осталог, и опсежна студија Сање Клемпић Богади с Института за миграције и народности у Загребу под називом „Заједница заслужује будућност. Демографска слика и будућност Срба у Хрватској“ . У студији се наводе главни узроци смањења броја Срба од почетка деведесетих година прошлог вијека до данас. То су рат, негативни природни прираштај, исељавање и етничка мимикрија и асимилација.

Према Сањи Клемпић Богади рат је имао катастрофалне посљедице за Србе у Хрватској јер је драматично промијенио старосну структуру. Просјечна старост Срба у Хрватској 1991. године је била 38,7 година и били су нешто старији од укупног становништва (37,1 година). Након рата број младих је седмероструко мањи а удио старијих је знатно повећан. Због тога је просјечна старост Срба чак 56,1 година што је значајно више него у укупној популацији која износи 44,7 година.

У студији се наводи да су се крајишки Срби за вријеме бивше Југославије константно исељавали у Србију и да су те миграције имали етнички предзнак. Један од закључка студије јесте да су рат и његове посљедице само убрзали све дотадашње негативне демографске процесе Срба у Хрватској.

Резултати пописа становништва у Хрватској послије рата показују огромно смањивање броја Срба. На попису 2011. године Срба у Хрватској било 4,36 одсто или 186.000 а на посљедњем попису 2021. године свега 3,2 % или 124.000. То јасно показује да је број Срба између два пописа смањен за чак једну трећину или 62.000. Треба се подсјетити да је злочиначки план режима Фрање Туђмана био да Срба не буде више од три процента јер ће српско питање бити тада ријешено за сва времена.

Разлози исељавања Срба из Хрватске у великој мјери су етничке природе. Хрватска у пракси не поштује, прије свега, Уставни закон о правима националних мањина из 2002. године који гарантује пропорционално запошљавање Срба у државној управи, полицији, правосуђу, образовању, здравству и другим јавним службама. Према категоризацији закона, Уставни закон је изнад осталих закона који морају бити усклађени с њим јер је по својој снази јачи од било ког обичног закона.

Значајни разлози смањивања броја Срба јесу и етничка мимикрија и асимилација. У првом случају немали број особа скрива српски национални идентитет због страха од жигосања, у другом случају ријеч је о процесу који је уочљив посебно у градовима и мјестима у којима су Срби знатна мањина. Ауторка констатује опшепознату чињеницу, да према Србима постоје снажне предрасуде. Она истиче да је етничку мимикрију тешко претворити у бројеве али је очигледно раширена из разлога јер у медијима доминира наратив о Србима као колективним кривцима за рат.

У Београду 22. март 2025. године

Информативна служба

Савеза Срба из региона