Линта тражи да Комесаријат за избјеглице хитно рјешава стамбено питање прогнаничких породица које су остале испод црте
Поштована госпођо Станисављевић,
Обраћа ми се велики број прогнаничких породица које су конкурисале на јавним позивима за рјешавање свог стамбеног питања путем додјеле станова и других облика помоћи али су, нажалост, остале испод црте. Прогнаничке породице су очајне, огорчене и разочаране јер су оправдано очекивале да ће њихово стамбено питање бити рјешено ако испуне услове јавног позива, буду бодоване и нађу се на листи.
Дана 30. маја прошле године објављена је коначна листа за рјешавање стамбених потреба 383 прогнаничке породице на подручју Града Београда. У насељу Овча су августа прошле године додјељени кључеви станова за 250 породица а 17. јула ове године је постављен камен темељас за изградњу 133 стана на Новом Београду. Такође, купљен је 71 стан и додјељени су породицама са листе крајем прошле године. Нажалост, испод црте су остале 1.194 породице.
На подручју Новог Сада објављене су током 2022. и 2023. године двије коначне листе за рјешавање стамбених потреба прогнаничких породица путем додјеле станова. У насељу Футог станове су добиле 152 а у насељу Ветерник 94 породице. Након објаве обе коначне листе испод црте је остало 170 породица.
Поред тога имамо још доста случајева у другим општинама и градовима гдје су прогнаничке породице конкурисале за станове, грађевински материјал, сеоска имања и монтажне куће али су, такође, остале испод црте.
Тражим од Вас да Комесаријат за избјеглице и миграције хитно рјешава стамбене потребе прогнаничких породица које су остале испод црте у општинама и градовима на подручју читаве Србије и то куповином или изградњом станова и другим облицима помоћи. Сматрам да наведене породице не треба поново да конкуришу на новим јавним позивима и троше вријеме и новац за ново прикупљање обимне документације.
Очекујем да одговорите на моје писмо у разумном временском року.
С поштовањем,
У Београду, 18.јул 2024. године
Предсједник Савеза Срба из региона и
народни посланик
Миодраг Линта
Душан Пилиповић
/
За нас прогнаничке породице несхватљива је чинјеница да је прошло 29 година од масовног егзодуса српског народа са простора данашње Републике Хрватске и Федерације Босне и Херцеговине а да у Републици Србији има, према евиденцији Комесаријата за избјеглице и миграције, око 8800 породица чије стамбено питанје није рјешено. То је страшна и срамна реалност коју су те породице доживјеле у својој матичној држави која се маћехински односила све ове деценије уназад према највећим жртвама рата деведесетих. А колико је заправо прогнаничких породица држава Србија до сада стамбено збринула? То је само око 10 % од укупног броја лица која су се обрела након прогона на простору републике Србије. Наведене породице су стамбено збринуте учешћем донаторских новчаних средстава међународне заједнице у висини од око 50% из чега се несумњиво може закључити да је улога државе Србије односно њених институција, у досадашњем процесу интеграције и стамбеног збрињавања сведена на само око 5%. И са разлогом господин Миодраг Линта непрекидно и упорно указује на потребу да се државни органи Републике Србије на највишем нивоу коначно озбиљно и одговорно укључе у процес решавања страмбених потреба прогнаничких породица. Неизмјерно сам захвалан нашем земљаку Линти који упорно и достојанствено подсјећа представнике власти и Комесаријат да постоји озбиљан друштвени проблем који деценијама није рјешен. Мишљења сам да, без активног Линтиног дјеловања, процес стамбеног збрињавања прогнаничких породица би одавно био заустављен и да би преостале стамбено не збринуте породице изгубиле сваку наду. На крају, оно што нас посебно погађа јесте чињеница да државно руководство приликом обиљежавања годишњице прогона Срба из Хрватске изражава жаљење над судбином страдалног народа а суштински не чини ништа да дијелу тог страдалном народа помогне у превазилажењу несреће која га је задесила. То је, прије свега, била морална и људска обавеза према свом српском роду.
петак, 19. јул 2024.