Линта: Три лажи Саве Штрбца о судској нагодби

Oдговор предсједника Савеза Срба из региона Миодрага Линте на текст под насловом „Оптужбе преко леђа Крајишника“ објављен у Франкфуртским вестима 11. новембра 2016. године

У тексту под насловом „Оптужбе преко леђа Крајишника“ који су новине за дијаспору Франкфуртске вести објавилe 11. новембра, предсједник удружења „Веритас“ Саво Штрбац одбацује моје оптужбе да је са групом Срба из САД пристао на срамну и понижавајућу нагодбу у судском спору са америчком консултантском кућом L-3 Servisis, као правног сљедбеника америчке фирме МПРИ, а у вези са колективном тужбом преко 200.000 Крајишника који су прогнани у злочиначкој акцији Олујa. Такође, Штрбац је рекао да ни он ни Веритас нису били међу тужиоцима, нити је њих за нагодбу ико ишта питао, већ да су као документациони центар доставили документацију и доказе који су потврдили тврдње прогнаних крајишких Срба. Штрбац даље наводи да су на нагодбу ипак пристали, између осталог, и након што је Хашки трибунал донео ослобађајућу пресуду за хрватске генерале одговорне за „Олују“, што није ишло у прилог њиховој тужби пред америчким судом.

Бројне чињенице показују да Саво Штрбац није дао ваљано објашњење због чега је пристао на срамну и понижавајућу нагодбу из слиједећих разлога:

Прво, Саво Штрбац је пред камерама Хепи телевизије 2. новембра ове године потврдио оно што је општепознато тј. да је он имао једну од главних улога у пристанку на срамну и понижавајућу нагодбу за прогнане Крајишнике „Са мог становишта, становишта Веритаса мислим да смо успјешно окончали овај поступак“.

Друго, Саво Штрбац износи неистину да су на нагодбу ипак пристали, између осталог, и након што је Хашки трибунал донео ослобађајућу пресуду за хрватске генерале одговорне за „Олују“ новембра 2012. године. Општепознато је да је двије године касније тј. октобра 2014. године Федерални суд у Чикагу одлучио да се фирми МПРИ суди по америчком закону због уништене имовине крајишких Срба. Дакле, као што се може јасно видјети ослобађајућа пресуда хрватским генералима у Хашком трибуналу није утицала на одлуку Федералног суда у Чикагу.

Треће, Саво Штрбац износи тврдњу да би наставак судског процеса пред Федералним судом у Чикагу трајао од 3 до пет година, а да би коштао исто толико милиона долара. Груба је неистина да би судски процес према рачуници Саве Штрбца коштао 1 милион долара годишње. Подсјећам да је Саво Штрбац изјавио да су трошкови суда за претходних 6 година трајања суђења са наше стране износили 150.000 долара. Ако узмемо у обзир да је за судске трошкове исто толико платила и америчка фирма МПРИ, као друга страна, у нагодби онда је укупни износ за судске трошкове износио 300.000 долара за 6 година или просјечно 50.000 долара по години. Можемо лако закључити да је Саво Штрбац обмануо јавност јер је за годишње судске трошкове изјавио да би коштали око 20 пута више од стварних и реалних.

Важно је још једном нагласити да је склопљена нагодба срамна и понижавајућа за Крајишнике јер су група Срба из САД и Саво Штрбац ослободили америчку фирму МПРИ одговорности за уништавање крајишке имовине а тиме и плаћања накнаде штете. То значи да су пристали да им МПРИ исплати мизерних 1.4 милиона долара, не као одштету, већ као хуманитарну помоћ за 200.000 прогнаних Крајишника. Ако се одузму судски трошкови и трошкови адвоката остаје 850.000 долара или нешто више од 4 долара по једном Крајишнику.

Такође, Саво Штрбац није још увијек одговорио на питања која сам му поставио у мом Отвореном писму јавности 8. новембра ове године. Питања гласе:

Ко им је дао мандат да прихвате срамну и понижавајућу нагодбу за прогнане Крајишнике и одустану од захтјева да сваки Крајишник добије по 25.000 долара одштете?

Ко је донио одлуку да колективном тужбом буду обухваћени само прогнани Крајишници у злочиначкој акцији Олуја, а да не буду обухваћени прогнани Срби у осталим хрватским злочиначким акцијама (Откос, Оркан, Миљевачки плато, Масленица, Медачки џеп и Бљесак) и прогнани Срби из хрватских градова?

Ко је донио одлуку о расподјели добијених 1,4 долара срамном и понижавајућом нагодбом?

Колики износ од 850.000 долара je намијењен за стипендије за студенте, колики за правну заштиту Крајишника и колики за обиљежавање наше трагедије?

Који студенти и под којим условима ће имати право да конкуришу за стипендије?

По којим критеријумима ће организације и појединци добијати средства за правну помоћ Крајишницима?

Ко је и по чијем налогу и под којим именом регистровао фондацију у америчкој држави Аризона?

Ко је донио одлуку да се оснује задужбина при поменутој фондацији непознатог имена?

Ко је донио одлуку о именовању чланова управног одбора задужбине и који људи чине управни одбор задужбине?

Предсједник Савеза Срба из региона
Миодраг Линта