Линта у Скупштини Србије разговарао са члановима српског радија “Младост” из швајцарског града Арау

РАДИТИ НА ОЧУВАЊУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ПИСМА


Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта  примио је 8. маја чланове делегације и управе српског радија „Младост“ из швајцарског града Арауа. Гости, које су предводили Анђелка Красојевић, уредница српског радија „Младост“ и Зоран Јовановић члан радија и члан Управног одбора Матице исељеника и Срба у региону, упознали су домаћине да овај радио слави 22 године постојања и да је његов основни циљ његовање српског језика и ћириличног писма. Осим о активностима радија, на састанку је било говора и о допунској настави коју похађају српска дјеца у Швајцарској, као и наталитету српског народа о коме су говорили представници удружења „Колевка“ из Врњачке Бање, са којима радио „Младост“ има блиску сарадњу.

Након поздрава и краћег уводног излагања о значају информисања наших људи у иностранству и очувању српског језика и писма, прије свега, међу млађом популацијом, Миодраг Линта је дао прилику гостима да изнесу своје виђење о наведеним темама.

 

ПОТРЕБНО ИМЕНОВАТИ КООРДИНАТОРА ЗА ДОПУНСКУ НАСТАВУ


Говорећи о информисању, Анђелка Красојевић је истакла да се емисија српског радија „Младост“ емитује из швајцарског канала „К“ из Арауа, сваког четвртка, у термину од 20.00 до 21.00 час и да су у њој заступљене теме из свих сфера друштвеног живота. Навела је да радио нема националну, већ кантоналну фреквенцију, али да се у посљедње вријеме, захваљујући интернету и друштвеним мрежама, слуша широм Европе и успјешно сарађује са другим миграционим радио станицама из цијелог свјета.

„Откривали смо таленте међу нама, информисали о свим важним дешавањима у српској заједници, обиљежавали важне догађаје широм Швајцарске, као и у нашој отаџбини, дијелили радост свих српских успјеха на пољу културе, образовања, спорта и интеграције“, истакла је, између осталог, уредница овог радија Анђелка Красојевић. О активностима радија говориле су и Милица Петровић и Снежана Милановић које су такође укључене у реализацију програмских активности овог гласила.  Оне су се у својим говорима дотакле и проблема са којима се сусрећу наши радници у Швајцарској, превасходно о проблемима које имају наша дјеца у похађању допунске наставе. Рекле су да ми, за разлику од других, немамо координатора за допунску наставу за српски језик и предложиле да то буде Анђелка Красојевић због тога што је радила послове такве врсте у дијаспори и познаје велики број људи са којима је сарађивала на овом пољу.

 

Анђелка Красојевић је нагласила да се у посљедње вријеме смањује број дјеце заинтересоване за наставу. Објаснила је да је за дјецу предвиђена допунска настава у трајању од три школска часа недељно и да разред чини око двадесеторо дјеце мјешовитог узраста (од 1. до 8. разреда).

„Од посебне важности је да Србија, односно Министарство спољних послова предложи свог кандидата за координатора допунске наставе, јер на тај начин координатор има мандат да аплицира за разне пројекте, како то успјешно раде и друге миграционе групе. У том случају, швајцарска влада обезбјеђује новчана средства за поменуте пројекте, која су од великог значаја за квалитетније образовање наше дјеце“, рекла је Красојевић, још једном апострофирајући податак да координатор за нашу дјецу у Швајцарској још није одређен што умногоме отежава рад .

На крају свог излагања Анђелка Красојевић је истакла добру сарадњу у посљедње вријеме ашим дипломатским представништвом у Швајцарској од када је за амбасадора дошла др Снежана Јанковић.

 

МИГРАЦИЈЕ И НАТАЛИТЕТ ТЕМЕ О КОЈИМА ТРЕБА ДА СЕ ПРИЧА


У другом дијелу састанка, развила се расправа о проблемима миграције наших људи, као и смањеном наталитету.

Др Братислав Миловановић, предсједник удружења „Колевка“ из Врњачке Бање, рекао је да се посљедњих година биљежи све већи број људи који мигрирају из Србије и да пад наталитета представља озбиљан проблем за цијелу државу.

„Подизањем свијести становништва, а нарочито младе популације, и превасходно сарадњом са релевантним државним институцијама мора се радити на решавању проблема бијеле куге“, истакао је др Мловановић, наглашавајући да њихова организација до сада и поред низа спроведених активности, као и приједлога просљеђених тијелима која се баве овом проблематиком, није наишла на разумијевање.

У сличном тону, говорио је и Станко Лакић, координатор овог удружења. Лакић је рекао да удружење има одличну сарадњу са нашим људима у Швајцарској по овом питању, али да за разлику од других нација, наша држава није у довољној мјери укључена у ријешавање овог проблема. Навео је да и медији нису довољно ангажовани по овим питањима, а да се заборавља да је ова тема важна, како је навео, за сваки кућни праг. Рјешења свакако постоје и ми конкретно нека и нудимо, али очито недостаје свијест, закључио је Лакић.

Зоран Јовановић је говорио о проблемима са којима се сусрећу наши људи, којих у Швајцарској има између 150-200 хиљада када је у питању изборни процес у Србији. Сматра да наши људи у иностранству нису довољно укључени у то, за разлику од на примјер Грка, који имају обавезу да изађу на гласање, јер у случају да то не ураде губе држављанство матичне земље. Јовановић је предложио да се нашој дијаспори омогући гласање путем интернета или слањем гласачких листића поштом.

Радоје Блажић, члан удружења „Златна нота“ из Лајковца, изјавио је да ово удружење блиско сарађује са нашим људима из Швајцарске и да та сарадња треба да буде још развијенија, прије свега, кроз посјету дјеце из дијаспоре Србији и њиховом дружењу са вршњацима.

Закључујући састанак, предсједник Одбора Миодраг Линта је изјавио да се Одбор,  прије свега, бави очувањем, јачањем и повезивањем матичне државе са Србима у региону и дијаспори. Јако је битно његовање културног и националног идентитета, јединства и слоге српског народа, закључио је Миодраг Линта, додајући да ће о свим истакнутим проблемима разговарати са представницима надлежних институција и о томе дати повратне информације учесницима састанка.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

Нема коментара

Напишите коментар