Линта: Влада да покрене дијалог са Хрватском и БиХ о правима прогнаних Срба
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, поводом Свјетског дана избјеглица (20. јун), апелује на Владу да покрене стални дијалог са Хрватском и Босном и Херцеговином о рјешавању питања уништене и отете имовине, отетих стечених права и бројних других проблема протјераних Срба и преосталих Срба у Хрватској и Федерацији БиХ. Темељ дијалога треба да буде Анекс Г Бечког споразума о сукцесији под називом „Приватна својина и стечена права“. У њему недвосмислено пише да свим грађанима и правним лицима морају бити заштићена и враћена права која су имали на дан 31. 12. 1990. године, а сви уговори склопљени под притисцима и пријетњама морају бити проглашени ништавним.
Бечки споразум у сукцесији је међудржавни споразум који је ратификован у парламентима држава насљедница бивше Југославије и према Уставу Хрватске, Босне и Херцеговине и међународном праву има јачу правну снагу од домаћих закона. Од ступања на снагу Бечког споразума о сукцесији јуна 2004. године Хрватска систематски одбија да спроведе у пракси Анекс “Г” „Приватна својина и стечена права“ и Анекс “Е” „Пензије“.
Линта подсјећа да Хрватска одбија да врати 40.000 отетих станарских права, да исплати заостале и неисплаћене пензије које дугује према 50.000 пензионера и њихових насљедника, да врати више од 800.000 катастарских парцела пољопривредног земљишта које је отето или узурпирано, да исплати накнаду штете за више од 10.000 српских кућа и локала које су срушене у терористичким акцијама по хрватским градовима и мјестима гдје није било ратних дејстава, да врати отете српске куће и локале на основу фалсификованих пуномоћи и купопродајних уговора, да призна комплетан радни стаж прогнаним Србима прије почетка рата и током РСК, да исплати динарску и девизну штедњу, да исплати дионице прогнаним Србима који су искључени из процеса приватизације и др.
Прогнани Срби из Федерације БиХ такође имају велике проблеме да заштите своја основна људска права. Постоје бројни примјери отимачине пољопривредног земљишта, станова, локала и друге имовине, као и незаконите сјече шумског богатсва без реакције полиције, на српским ливадама без одобрења власника пасе стока Бошњака, срушене и попаљене српске куће и даље у великом броју нису обновљење, скрнављење српских цркава, гробаља и спомен-обиљежја постали су уобичајене и честе појаве, српска дјеца у Гламочу и другим мјестима не могу да уче ћирилицу, имамо примјере застрашивања Срба путем пријетњи, оптужби да су агресори, физичких напада и недавног убиства Српкиње код Високог.
У Београду 20. јун 2022. године
Информативна служба
Савеза Срба из региона
