Маспок – увод у сецесију и прогон Срба деведесетих година

У Карађорђеву, на сједници Предсједништва Савеза комуниста Југославије, на данашњи дан 1971. године, смијењен је дио руководства Савеза комуниста Хрватске – носилаца политике такозваног масовног покрета /маспок/, који је био увод у хрватски сецесионистички покрет 1990. године.

Оцијењено је да и у другим републикама има појава супротних политици руководства Савеза комуниста Југославије, па су услиједиле чистке у Србији, Словенији и Македонији, које су, посебно у Србији – у којој је смијењено стотине успјешних директора под оптужбом за „технократизам“ – у коријену сасјекле све покушаје политичке демократизације друштва.

Маспок или „хрватско прољеће“ био је масовни националистички и сецесионистички покрет 1971. године у Хрватској.

Овај покрет је захтијевао избацивање српског језика из употребе у Хрватској и декларисао Хрватску као националну државу Хрвата и као наставак и насљедницу „средњовјековне хрватске краљевине“ /за коју нема икаквих историјских доказа/.

Маспок је уживао подршку великог дијела хрватских комуниста, политичког врха СР Хрватске и усташке емиграције на Западу.

Предводници маспока бунили су се због расподјеле националног дохотка оствареног туризмом у Хрватској, те суме коју Хрватска издваја у фонд неразвијених република и покрајина у СФРЈ, као и питања сужбеног хрватског језика.

Маспок је захтијевао признање хрватског језика као званичног у Хрватској и његову ексклузивну употребу у школама, медијима и државном апарату, што је значило изгон српског језика из Хрватске, мада су у њој Срби били конститутивни народ.

Такође, маспок је инсистирао на „специфичној природи и култури“ Хрвата које их чине различитим од осталих југословенских етничких група.

Овај покрет, пошто је уживао масовну подршку у Хрватској, захтијевао је посебну националну хрватску банку, хрватску армију и, одвојено од југословенског, представништво у УН.

„Матица хрватска“ и „Хрватски тједник“ публиковали су нацрт устава нове хрватске државе.

Најгласнију подршку маспоку пружили су студенти Загребачког универзитета.

Према неким историчарима, маспок је био усташка побуна под покровитељством Савке Дабчевић Кучар, врховне личности тог тренутка у Хрватској и Мике Трипала. Кучарева и Трипало били су у вези са усташким вођством и свјесно, према њиховим директивама, радили на разарању државе.

На национализам и активност „Матице хрватске“, Савке Дабчевић Кучар и Мике Трипала указивао је водећи комуниста Хрватске Милош Жанко. Жанко је у јануару 1970. године, на 10. пленуму хрватских комуниста, оптужио Кучареву, Трипала и Перу Пиркера да су се удружили, заједно са „Матицом хрватском“, да раде на дестабилизацији Југославије.

Међутим, уз одобрење лидера комуниста Јосипа Броза Тита, Жанко је искључен из Савеза комуниста Хрватске.

У самој Хрватској, против маспока јавно су се изјаснили интелектуалци окупљени око загребачког часописа „Праксис“ Руди Супек и Милан Кангрга, као најистакнутији чланови те групе.

Јосип Броз је угушио маспок, али је, заузврат, учинио велики уступак хрватском национализму.

Дозволио је промјену назива језика у Хрватској, а 1974. године СФРЈ конфедерализовао уставом и дао републикама право вета на измјене тој највишег правног акта Југославије. Устав из 1974. године изазвао је велико незадовољство српског народа у цијелој СФРЈ.

Водећи хрватски комунисти Савка Дабчевић Кучар и Мико Трипало били су смијењени са својих државних и партијских положаја, а многи активисти и вође маспока ухапшени су и позатварани.

Извор: РТРС

Нема коментара

Напишите коментар