На данашњи дан пре 26 година почела битка на Кошарама
Пре 26 година, на данашњи дан, започела је битка за Кошаре која се обележава као један од симбола херојства српске војске током Нато интервенције 1999. године. Борбе на југословенско-албанској граници трајале су 67 дана, а у одбрани је погинуло 108 припадника тадашње Војске Југославије.
Напад је започео на најтужнији хришћански празник Велики петак у раним јутарњим сатима 9. априла, а оружје је утихнуло тек неколико месеци касније, 14. јуна потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову између Натоа и представника СРЈ.
Председник Удружења ветерана 53. граничног батаљона и ратни командант ове јединице Душко Шљиванчанин истиче за Косово онлајн да сећање на херојство свих припадника војске не бледе ни 26 година касније и да је дужност преживелих да не препуштају забораву ову и многе друге битке, као и све пале саборце.
Наглашава да су најтеже борбе на Кошарама вођене у прва три дана и да су граничари, махом војници на редовном одслужењу војног рока, против себе имали десетоструко јачег непријатеља чију окосницу је чинила бивша ОВК, а учествовали су и „пси рата“, регуларне снаге Албаније и ваздушне снаге Натоа.
Наглашава да је напад на караулу Кошаре био први покушај копнене инвазије који је имао два циља.
„Прво да се формира коридор ради убацивања наоружања и опреме терориста на правцу албанска караула Падеж, наша караула Кошаре, село Батуша, село Јуник, Јуничко Поље, Дечани и даље према Дреници. Други циљ и можда најважнији јесте да се такозвана терористичка ОВК међународној и светској јавности прикаже као релевантан војни фактор способан да самостално изводи борбена дејства“, каже Шљиванчанин.
Објашњава да су најтежи – „први удар“ примили војници на караулама Кошаре и Морина из састава прве граничне чете 53. граничног батаљона.
„Одлуком команданта са истуреног командног места Приштинског корпуса у Ђаковици у борбу су уведене у том моменту расположиве снаге и то борбена група састава 5. батаљона војне полиције, три борбена оклопна возила из састава 52. артиљеријско ракетне бригаде из села Батуша које се налазила на дубинском обезбеђењу државне границе, вод за интервенцију из састава 53. граничног батаљона којим је командовао легендарни потпоручник Предраг Леовац и одељење минобацача 60мм са карауле генерал Павле Илић“, каже Шљиванчанин.
Додаје да су се најжешће борбе развиле 11. априла, на православни Ускрс.
„Најтежи и најкрвавији дан за припаднике батаљона био је наш најсветлији и најрадоснији хришћански празник Васкрс. Тог дана царству небескоме приклонило се осам припадника 53. граничног батаљона и испоставиће се да су та прва три дана била одлучујућа у одбрани државне границе“, истиче Шљиванчанин.
На овај начин, прецизира, припадници 53. граничног батаљона са ојачањима су зауставили агресора на државној граници нанели му губитке и створили услове за увођење у борбу 2. батаљона из састава 125.моторизоване бригаде а касније и делова 63. падобранске бригаде, делова 72. специјалне бригаде и 52. батаљона војне полиције.
Битка у реону карауле Кошаре завршена је 14. јуна након потписивања Кумановског споразума.
„Током ове битке живот на олтар отаџбини положило 108 припадника тадашње Војске Југославије и то из 53. граничног батаљона, 52. артиљеријско-ракетне бригаде , 125. моторизоване бригаде , 5. батаљона војне полиције , 63. падобранске и 72. специјалне бригаде“, наводи Шљиванчанин.
Оцењује да је пре 26 година завршен само оружани облик агресије на Србију.
„Завршетком битке у реону карауле Кошаре завршена је оружана али не и други облици агресије на Србију који и данас трају“, нагласио је Шљиванчанин.
Извор: Косово Онлине
