пјесничко вече

Oдржано пјесничко вече Васојевке Снежане Дубак и Јелене Ћопић у Београду

Љубитељима поезије у Педагошком музеју 14.јуна 2017. године приређено је право освјежење и благочастиви дар када су се зачули стихови двије српске пјесникиње, Снежане Дубак и Јелене Ћопић.

Вече је отворио Божидар Зејак, директор Педагошког музеја са рјечима да „оно што узноси његову душу је чињеница да се у дворове ове институције која постоји 121 годину, уселила тишина ватре коју ће распирити ријечи двије српске поетесе, озбиљног, језгровитог, рекло би се природног умјетничког исказа“. Није желио да коментарише поезију, већ је препоручио пажњи публике која је до задње столице попунила салу.

Ређали су се стихови пјесама, Снежана, затим Јелена. „Оцу“, „Чежња“, „Потаја“, „Промисли прва“, „Подно смрека“… неке су од пјесама за које је публика наградила највећим аплаузима Снежану, док је код Јеленине рецитације, с посебним емоцијама публика реаговала на пјесму „Ај ми дођи“ и друге страсне стихове попут „Колко се год храниш мојим болом на крају ћеш ипак умријети од глади…“ и бројне друге међу четрдесетак пјесама које су се могле чути премијерно, обзиром да су то неки од стихова из нових збирки пјесама које тек треба да буду издате.

Јелена Ћопић пише од најраније младости, али како каже, тек прије пет година се усудила да изда прву књигу. „ Тада је кренула лавина емоција коју не могу да зауставим“, задовољно је рекла Јелена, која до сада има издате двије књиге, „Кораци душе“ и „Јутро распуклог нара“. Што се тиче нове књиге која ће пред публиком бити на јесен, пјесникиња нам је открила да ће се прилично разликовати од претходних. „Истражујем неке застарјеле изразе и речи, које користимо често, а ни не знамо одакле потичу. То су ријечи попут „ашик“, „бехар“, дакле турцизми, архаизми итд“.

Ове двије пријатељице преко поезије, како каже Јелена, имају исти сензибилитет и црту страсти у пјесми. „Мене је Снежанина поезија фасцинирала и то богатство ријечи које посjедује. Међу нама нема сујете“, нагласила је Јелена додајући да јој је срце пуно кад види да публика изађе из сале насмијана, додајући да је то наша (српска) поезија заслужила.

Својом првом пјесмом посвећеном оцу Снежана је изазвала јаке емотивне реакције публике. „Кроз своје пјесме које сам извукла из једног старог подрума у родним Беранама, свог оца и мајку сам учинила бесмртним“, рекла је она. Тако је и настала њена прва књига „Колијевка бескраја“ коју чине пјесме писане у раној младости, како је навела Снежана. „ Чули сте двије старе, а остало су нови љубавни сонети писани за нову књигу која ће се звати „Прековјечно“. Сонети су, како кажу тешка форма писања, али за сонет се човјек роди или не. Ја то пишем одувјек. Сонет или кратка пјесма је врста лирске пјесме која се састоји од 4. строфе. Два катрена и двије терцине. Сонет има строгу риму и одређену логичку структуру. Задржава мелодију стиха и не дозвољава да се та нит ритма изгуби. Волим ту традиционалну форму и с љубављу је пишем и чувам “, објаснила је Снежана која припрема и један роман, који ускоро излази пред читаоце, у питању је једна истинита животна прича, а зове се „Мило име Милена“.

Слушајући поезију ове две лијепе жене, како је рекао Немања Антовић, „стиче се утисак да је поезија природно стање људског духа. Један природан, нормалан и лијеп однос према животу. У почетку ми се чинило да су ово двије крајности у пјесничком односу према животу. Снежана у својој поезији исказује једну природну усхићеност животом, док је у Јелениној поезији однос према животу са осјећајем песимизма зато што је живот пролазан, а ми смо беспомоћни да свој живот надживимо. Детаљније слушајући схватио сам да су се надовезујући, обе пјесникиње сложиле у том усхићењу и ово сам доживио као једну химну у односу према животу“, објаснио је овај истакнути познавалац поезије.

Након рецитовања стихова, публика је на коктелу имала прилику да се дружи са пјесникињама које су врло радо потписивале књиге. Пјесничкој вечери присуствовао је, између осталих, предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.

Снежана Дубак, рођена 14.06.1973. године у срцу Васојевића, Иванград (данашње Беране) у Црној Гори. Школовала се од косих и правих тек да постане једно писмено чељаде. Са својим момцима живи и ради у Београду.

Јелена Ћопић, рођена 04.03.1967. године у Београду. Дане школовања, безбрижног дјетињства и радосне младости проживјела је у граду свог рођења у коме и данас живи и ради, уз подршку супруга и двојице синова.

новинар Српског кола
Весна Вуковић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)

[inpost_fancy thumb_width=“220″ thumb_height=“220″ post_id=“8893″ thumb_margin_left=“10″ thumb_margin_bottom=“10″ thumb_border_radius=“2″ thumb_shadow=“0 1px 4px rgba(0, 0, 0, 0.2)“ id=““ random=“0″ group=“0″ border=““ show_in_popup=“0″ album_cover=““ album_cover_width=“220″ album_cover_height=“220″ popup_width=“800″ popup_max_height=“600″ popup_title=“Gallery“ type=“fancy“ sc_id=“sc1498511362466″]
Нема коментара

Напишите коментар