logo
mobile-logo
АКТУЕЛНО:
Догађаји / Друштво
0 Коментари
0 прегледа

Ој Крајино родна грудо! Ако ово као Срби дозволимо – као да не постојимо

За крајишку песму и игру простора више нема. Ношње од црвене чоје, а „наша“ црвена каже, крв, али и љубав, радост, далматиnске и личке капе и сребрне токе које звецкају у ритму немог кола и померају у човеку, са било ког простора, планине, сада су у мраку складишта. Чекају бољи дан, да поново засијају. Мора доћи.
После „Олује, па ни у мају 1996. никоме од Крајишника није било до песме, није им било ни до њих, али у напуштеним баракама грађевиснке фирме на Новом Београду, а где ће избеглице, него у бараку, окупили су се певачи и играчи из неколико градова у Хрватској. Личани, Далматинци, Банијци. Основан је КУД Крајина.
Слушала сам их недуго затим у Етнографском музеју. Грокталица и звук дипли прво су ледиле крв у жилама, а после су сви плакали. И извођачи и гости. Зарозани радник музеја ми је рекао:
“Немојте ме погрешно разумети, али благо нама што сте дошли, колико ми богатство имамо“.

Није срамота научити туђе обичаје, већ заборавити своје

„Није срамота научити туђе обичаје, срамота је заборавити своје“, то ми је рекао Милорад Загорац, председник КУД-а Крајина кад смо се упознали пре две деценије.
Позвао ме је као тадашњу новинарку Студија Б, земљакињу, да им помогнем. Али помоћ, промоција, није била потребна, Београд и Србија препознали су богатство крајишке игре и песме.
Звали су их да наступају на разним догађајима. Крајишници су поново плакали, домаћини уживали. Они који познају фолклор знали су да је у питању јединствена дружина.
У Србији раде десетине културно – уметничких друштава, али само КУД Крајина отима од заборава старе игре и песме, обичаје крајишког народа.
Ансамбл који чува језик, говор, навике, па и потребе људи „са наших простора“, трудио се да тај „наш говор“ остане аутентичан у изведбама, и кад причају и кад певају. Показали су и самим држањем на сцени ко смо. Око тога нису ни морали много да се труде стасити Личани, Далматинци, Кордунаши.

Наступ у родном крају, поред манастира Крка © Фото : Спутњику уступио КУД Крајина

Устај, Далматинко!

Пробудило ме је лупање на вратима хотелске собе, „Устај Далматинко, Народни музеј се ускоро отвара. Нећемо ваљда у Прагу спавати. Прво тамо, па на фестивал фолклора, да видимо друге. Није срамота научити туђе обичаје, већ заборавити своје“.

Био је то једини пут кад су ми обезбедили место у распалом аутобусу којим су отишли на Фестивал. Чеси су, очарани, покушавали да цупкају у ритму немог кола, питали су се, шта је ово, како се изводи овај корак? А мени је срце ударало, тај тупи звук ударца целог стопала о земљу, о камен, бам, бам… бам бам, бам, вратио ми је оне слике. Зажмурила сам, да их што дуже задржим.
Стигао је КУД Крајина са својом мушком и женском певачком групом и фолклорним ансамблом и до Грчке, Румуније, Мађарске, па и до Италије. Али никад није досегнуо даље од хиљаду километара, за то никад није било новца.

Професионални културни аматеризам

Као и за све што се зове културни аматеризам. Аматери, који су професионалци у чувању српских обичаја, игре и песме скоро три деценије финансирају се како знају и умеју. Помажу их „наши успешни људи“, помагао је и Град Београд, основали су Фестивал фолклора Срба преко Дрине.
Више од 60 ансамбала је долазило у престони Београд. Празник богатства културе нашег народа, песама и игара које се негују четири века, одвијао се и на улицама. Међутим, Град се повукао, после неколико година, није више било новца за крајишку културу. Јесте за друге, ваљда што није срамота научити туђе обичаје.

Успомена са гостовања у Грчкој © Фото : Спутњику уступио КУД Крајина

Унескова листа

„Далматинко, нећеш веровати, имамо подршку Националног комитета за нематеријално културно наслеђе, нишанимо Унескову листу. Морамо, није срамота научити туђе обичаје, срамота је заборавити своје“.
Етнографски музеј уписао је благо КУД-а Крајина и Чуваре Христовог гроба из Врлике на ту листу. Више од годину дана трајале су припреме да се заокружи номинација. И Министарство спољних послова је одрадило велики посао.
Али из Министарства културе стигао је одговор у коме је писало да је неопходна и консултација са извориштем, односно мишљење Хрватске о номинацији. Тадашњи министар, који је боље од иког знао музику, блокирао је номинацију.
Хрватска је те године успела да стави немо коло са подручја Далматинске Загоре на попис нематеријалне културне баштине човечанства. Нека је, предивно коло то заслужује. За њега треба да зна цео свет.
Од када пратим рад КУД-а кроз њега је прошло пет или шест генерација играча, најмлађи данас има 12 година, „треба да науче на време, није срамота научити туђе обичаје, срамота је заборавити своје“. Најстарији свирачи старих инструмената, који ме терају да зажмурим, газе осму деценију.
Више од двадесет година вежбали су у просторијама КУД-а Градског саобраћајног предузећа Београд. Донедавно. Гостопримство им је отказано. Фолклораши ГСП-а и даље тамо играју, а плешу се и шпанске игре, ваљда што није срамота научити туђе обичаје.

Најмлађи члан КУД-а има 12 година, а најстарији преносе традицију и знање у осмој деценији © Фото : Спутњику уступио КУД Крајина

Круг живота у немом колу

За крајишку песму и игру простора више нема. Ношње, дипле, фруле и тамбуре, поново су у избеглиштву.

Чекају бољи дан, да поново засијају. Кад буде весело, или на каквом меморијалном скупу, јер крајишка песма и игра носе у себи цео круг живота. И живот и смрт преплетени су у том немом колу, а игра се увек таквом снагом и радошћу, као да се управо десило васкрсење.

У међувремену сам научила да играм шумадијско коло. Поносна сам, пресрећна, то се мора знати. И то је моје! Не тучем целим стопалом о земљу, бам, бам… научила сам да играм на прстима.
КУД Крајина није, јер није пристао ни на један компромис, са било којом политичком структуром. Њихов задатак је само један, да се сачува култура народа Крајине. Ако заборавимо своје обичаје, са било које стране Дрине, онда више не постојимо.

Пише: Сенка Милош
Преузето за: Спутњик

 

Нема коментара

Напишите коментар

Слични чланци

© 2015 – 2025 | Савез Срба из региона