ПДФ издање „Књиге сјећања“ у спомен на жртве Козарске офанзиве

Директор те јавне установе Тања Тулековић изјавила је да „Књига сјећања“, дјело више аутора из 2019. године, доноси сјећања свједока Козарске офанзиве и јасеновачког пакла.

Она је подсјетила да је „Књига сјећања“ промовисана на 64. Међународном сајму књиге у Београду у октобру прошле године.

На данашњи дан, 10. јуна 1942. године, под командом њемачког генерала Фридриха Штала, започела је операција „Западна Босна“, у неким документима шифрована и као операција „Ксавер“, у народу позната као Битка за Козару или Козарска офанзива, која је имала за циљ потпуно уништење православних Срба на планини Козари и њеним обронцима.

У нападу на партизанске снаге на Козари /око 3.500 бораца/ учествовало је око 11.000 њемачких и око 19.000 хрватских војника – усташа.

Након завршетка војних операција, њемачко-хрватске снаге спровеле су чишћење терена одводећи становништво према Босанској Градишци и Босанској Дубици.

На овај начин је према логору у Јасеновцу и његовој филијали у Старој Градишци одведено око 71.500 људи. Депортовање становништва пратили су бројни злочини.

Један од таквих почињен је на православном гробљу у Босанској Дубици, гдје је стријељано неколико стотина људи.

Становништво је одведено у привремени логор код жељезничке станице Церовљани поред Хрватске Дубице.

Мушкарци су одвојени од жена и упућени у Концентрациони логор Јасеновац или у логор Сајмиште у Земуну.

Млађе и физички јаче жене одвођене су у Њемачку на рад. Њихова дјеца су остајала на милост и немилост усташа.

Дио жена и дјеце је због ограниченог капацитета логора интерниран у славонска села.

Њемачки високи официр Глезе фон Хорстенау забиљежио је након операције „Западна Босна“ да је Козара очишћена до посљедњег човјека, жене и дјетета.

Крајем 1942. године и почетком 1943. године један дио жена и дјеце се из Славоније вратио у своје домове.