АКТУЕЛНО:

ПЕТ ГОДИНА КАО ДА НИСУ ПОСТОЈАЛИ: Хрватска одбила готово половину од 37.170 захтева за признање радног стажа 1991-1995.

НА хиљаде људи који су између 1991. и 1995. били запослени на подручју тадашње Републике Српске Крајине ни после 28 година од окончања сукоба не могу да повежу стаж и остваре право на пензију.

Мноштво њих повело је у Хрватској судске поступке, од којих су неки при крају, а следећа инстанца је Европски суд за људска права у Стразбуру.

Све што се дешавало у тих пет година: уписи у матичне књиге рођених, умрлих или венчаних, уверење о завршетку школе или радни стаж – све се мора доказивати и конвалидирати. Хрватска је донела, под међународним притиском, Закон о конвалидацији још 1997, међутим, ситуација је и даље проблематична.

– Јуче нам је долазила жена која би требало да иде у Грчку, да ради, али мора да достави доказе о завршеној школи – каже Саво Штрбац из Документационо-информационог центра „Веритас“. – За време рата завршила је средњу економску школу у Костајници, али сада неће да јој лупе апостил печат, којим се легализује међународна употреба јавних докумената, јер је диплома издата у РСК, која није била међународно призната.

Ако не успе да нађе дупликат завршеног сведочанства или уверење о завршеној школи у Костајници, ова жена мораће да покрене пред хрватским судом управни спор.

Ипак, најтеже је доказати радни стаж. Како је објавио хрватски портал „Новости“, од 17. маја 2008. до 7. јула 2023. примљено је 37.170 захтева за конвалидацију стажа, од чега је 19.965 позитивно решено, док је 17.147 одбијено. Тренутно је у поступку 58 захтева.

Мада у неким случајевима постоје писани докази, као што су решење о распореду на одређено радно место или решења о плати, Хрватски завод за мировинско осигурање (ХЗМО) их одбија јер стаж, како наводе, није био евидентиран при тзв. Парафонду, односно Пензионом фонду РСК. Не признају се као докази ни здравствене књижице, а у неким предметима ни постојање радне књижице с уписаним и овереним стажом.

– Моја супруга, која је радила у Општинском правобранилаштву у Бенковцу, поднела је захтев за конвалидацију и уз њега здравствену књижицу, која је морала на шест месеци да буде оверавана, као доказ да је у радном односу – каже Штрбац. – Међутим, захтев јој је одбијен јер волшебно није нађена на списку Парафонда, иако њене колеге јесу.

ТРАЖЕ НЕМОГУЋЕ

ХЗМО признаје Србима само радно-правну документацију или доказ да је особа била пријављена у евиденцији Парафонда. То готово да нико нема, јер су у питању службене евиденције до којих осигураници не могу да дођу, а и многи докази су током рата уништени.

Жена се жалила Управном суду и Вишем управном суду и на крају стигла до Уставног, који је нижим судовима препоручио да саслушају сведоке и понове поступак. Драженка Штрбац је у поновљеном поступку нашла сведоке из Хрватске, међутим, ниједан се није појавио на суђењу, већ су послали оверене изјаве да она тамо јесте радила до лета 1991, а да за даље не знају јер су избегли из Бенковца. Општина и задарски Архив суду су пак одговорили да нема ниједног папира из бенковачког Правобранилаштва, које иначе постоји од 1945.

– Управни суд је опет одбио да јој конвалидира стаж, опет смо се жалили Вишем управном суду у Сплиту, ићи ћемо и на Уставни суд, а ако буде потребе и на Европски суд за људска права – каже Штрбац.

Преузето са: Новости

Нема коментара

Напишите коментар