Представљена Енциклопедија Републике Српске у Новом Саду

У оквиру традиционалне манифестације ”Дани Републике Српске у Србији”, дана 05.09.2019. године у Градској библиотеци у Новом Саду представљен је други том Енциклопедије Републике Српске. Енциклопедија Републике Српске представља најзначајнији пројекат који реализује Академија наука и умјетности Републике Српске чија је реализација почела крајем 2007. године. Први том Енциклопедије Републике Српске објављен је 2017. године и њиме су обухваћене одреднице са почетним словима А и Б. Други том објављен је 2018. године и обухвата одреднице са почетним словима В и Г. У току је израда трећег тома, а планирано је да има укупно шест.

Други том Енциклопедије Републике Српске у Градској библиотеци у Новом Саду представили су предсједник Академије науке и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић и њен потпредсједник Васкрсија Јањић.

На почетку и поводом овог свечаног и важног догађаја директор Градске библиотеке Драган Којић је истакао:

  • Данас је црвено слово, дакле празник у Градској библиотеци у Новом Саду с обзиром да имамо привилегију, да ћемо из уста предсједника Академије наука и умјетности Републике Српске господина Рајка Кузмановића и његових сарадника чути поводом другог тома Енциклопедије о овом важном и значајном подухвату. Срби су послиjе дугог времена поново самостални. Надамо се да су иза нас времена у којима су Срби више водили рачуна о другима, а допустили другима да воде рачуна о нама. Отуда је подухват Академије наука и умјетности Републике Српске на промоцији и уопште издавању Енциклопедије Републике Српске повод да се искажу најтоплије и најискреније честитке што се благовремено готово у историјској вертикали непосредно по оснивању Републике Српске приступило оваквом важном подухвату. А наравно да је наша част што ће челни човек најпаметније организације са простора Републике Српске данас обавестити новосадску публику и јавност о том важном догађају.

У наставку представљања другог тома Енциклопедије Републике Српске предсjедник Академије наука и умјетности Републике Српске академик Рајко Кузмановић говорио је о путевим настанка, развоја и значаја Енциклопедије Републике Српске:

  • Данашња територија Републике Српске није никада била непозната земља јер је историјски доказано, са мноштвом чињеница, да је на тим просторима од вајкада бујао живот и да имамо снаге и воље да то прикажемо и покажемо јавности. Ми у Републици Српској смо се усудили да почнемо радити и радили смо и срцем и знањем и другим способностима, али и великом подршком наше власти. Подршком Народне Скуптшине Републике Српске и подршком Владе. Енциклопедије су ријетке књиге, мање се пишу, јер то не пише један човјек него група људи и то ентузијаста са једне стране, а са друге стране, добрих стручњака. Тако да смо ми окупили око двадесетак добрих ентузијаста, стручњака социолога, истроричара, правника и људи који добро познају историју ових крајева. Енциклопедија је књига над књигама и у њој мора бити садржана прије свега истина. Ни једна одредница није прошла у штампу да није прошла кроз најмање пет руку. У Енциклопедији не смије бити грешака.

Прем рјечима Кузмановића, прикупљено је 11 000 одредница које треба обрадити и претворити их у енциклопедијску јединицу. Да би се приступило изради енциклопедије нужно је да постоји неколиико претпоставки. Прва претпоставка је зрелост народа и нације, као доказ да му треба енциклопедија гдје ће се показати све оно што представља заштитника његовог народног идентитета. Код нас конкретно то су језик, писмо, вјера, увјерења и обичаји. Све су то вриједности које се на одређен начин уносе у Енциклопедију. Ми на срећу имао тај први услов, ту зрелост народа јер је Народна Скупштина која је представник народа то усвојила. Друга претпоставка је да постоји институција која ће то водити. Код нас је то на себе преузела Академија наука и умјетности и мислим да је академија учинила много и да ће истрајати. Треће јесте да постоје кадрови, како у Академији, тако и ван ње. Дакле, поред двадесетак стручњака из Академије, имамо око 250 сарадника који су ангажовани по свим општинама у Босни и Херцеговини. Имамо 2 750 насељених мјеста и свако ће добити да да податке о својој општини. Поред наведених услова, битна ставка је и да имамо власти која је тај пројекат прихватила.

Рајко Кузманнови, као један од иницијатора израде Енциклопедије саопштио је да су узори за Енциклопедију Републике Српске биле велике светске енциклопедије, али и наши научници. Један од њих јесте Милутин Миланковић, велики научник из ових крајева.

У наставку представљања Енциклопедије, Кузмановић је истакао:

  • Нама треба ова Енциклопедија да послужи као лична карта Републике Српске, да на одређен начин покаже историјске споменике, као и то да имамо добре писце. Нисмо се задржали само на оне који сада живе у Републици Српској и Босни и Херцеговини, него на наше људе, претежно Србе, али и остале који су дали допринос развоју Републике Српске и Србије. Она треба да послужи упознавању Републике Српске, као и упознавању са многим културним и историјским обележјима који су од значаја за ове крајеве.

О енциклопедији је говорио и потпредседник Академије наука и умјетности Републике Српске академик Васкрсија Јањић:

  • Израда Енциклопедије Републике Српске је најзначајнији, највећи и назахтјевнији вишегодишњи пројекат који реализује Академија наука и умјетности Републике Српске.

Јањић је указао да израда Енциклопедије представља суштинску обавезу Акандемије произашлу из основног смисла њеног постојања. Замишљена је и урађена као лексиографско дело општег типа ослобођено предрасуда и идеологија која истраживачким приступом и научном обрадом предвиђених одредница приказује суштинска питања у вези са прошлошћу и садашњошћу Републике Српске и њеним духовним наслеђем: културом, обичајима, обредима, религијом и менталитетом. Она треба да послужи као незаобилазан приручник систематизованих знања из различитих научних дисципина културе и уметности, да послужи широком кругу корисника, а пре свега да допринесе ширењу знања о Републици Српској. Она ће свједочити о културном и духовном идентитету и високим дометима ствараштва нашег народа кроз историју неодвојиву од стваралаштва Европе тога доба.

Јањић је истакао да је Енциклопедија јединствена по томе што ће у њој бити објављено 2 750 одредница о насељима у Републици Српској била насељена или ненасељена, у 57 општина и 7 градова. Објаснио је да је значај одредница о насељима у томе што изузев обраде градских насеља, ни у једној ранијој публикацији сличног карактера нема одредница о свим насељеним мјестима. Текстови ових одредница садрже географске карактеристике датог мјеста, историјат, археолошка налазишта, помињање у средњевековним документима, турским тефтерима, податке из аустроуграских пописа, пописа из времена Краљевине Југославије, пописа после Другог светског рата, податке о солунским добровољцима, као и војним и цивилним жртвама Другог свјетског рата и рата 1992-1995. године, историјат школе, цркве, затим податке о томе када је у село доведена вода, струја, телефон, као и значајне личности које су поријеклом из тог села. Наводе се и подаци из савременог периода, породице које живе у селу, њихово поријекло, подаци о привредном животу, инфраструктури. Наведени су и резултати пописа из 2013. године што је нарочито значајно јер се становништво многих насеља наших села убрзано одсељава, а нека села нестају па је важно установити историјски развој, као и перспективе сваког насељеног места.

Према рјечинма Јањића, израду Енциклопеије жели да оствари свака држава и сваки народ, заједно са највишим научним, културним и другим институцијама и да тамо представе део културног и духовног наслеђа свога народа. То је пошло за руком Академији наука и умјетности Републике Српске, што је посебно важно данас у време када се историјске чињенице кривотворе са тежњом да се културно и свако друго наслеђе на простору Републике Српске представе као наслеђе других и да се тако фалсификује историја нашег народа. Израдом енциклопедије Републике Српске избећиће се ишчезавање бића народа који живи у Републици Српској.

Према наведеним карактеристикама Енциклопедије Републике Српске која је предвиђена да изађе у шест томова, њен велики значај је у очувању националног идентитета српског народа на овим просторима, а посебно на територији Босне и Херцеговине. Свједоци смо времена у којем други народи креирају и измишљају своју историју и на тај начин покушавају да утичу на мењање историје на овим просторима. Српски народ не мора о свом историјском поријеклу, култури, традицији, обичајима, обиљежјима, постојању ништа накнадно да креира и покушава да доказује. Довољно је само да историјске чињенице сакупи и комплетира у дијела попут Енциклопедије Републике Српске и да их јасно и гласно презентује у јавности.

Новинар Српског кола
Драгана Шиповац

Нема коментара

Напишите коментар