Проблеми пољопривредника чија су имања настрадала у земљотресу

У селима око Петриње, која су погођена земљотресом, људи се углавном баве пољопривредом, а у одређеним подручјима многи пољопривредници су без својих кућа, али и помоћних објеката остајали за само неколико секунди.

Разорни земљотрес људима је уништио готово све, а његова силина није свугде била иста, тако да су нека села више, а нека мање страдала. У Горњој Бачуги има кућа у којима живот више није могућ, али има и оних које су одолеле јачини ове непогоде. Слична ситуација је и са помоћним економским објектима.

– Гледајући околна села могу рећи да смо ми добро прошли. Одређена штета јесте настала, али оне нису толико велике. Наша кућа је добила жуту налепницу, присутне су пукотине у унутрашњем делу. Видећемо шта ћемо с тим да радимо када дође струка и каже своје. Такође и објекти исто тако имају одређена оштећења и пукотине, али нисам стручан да у том погледу дам неку оцену колика су оштећена заиста настала. Економски објекти су јако страдали, многима су оштећени силоси, сењаци су остали без крова и доста хране је пропало. Мени је један силос порушен, он је био на ногама које нису издржале силину земљотреса – истиче Дејан Јањанин пољопривредник који се бави ратарством и сточарством, обрађује 145 хектара земље и има 65 грла музних крава.

 

– Који број стоке пре земљотреса сам имао тај број је остао и данас, али имам пријатеље који су продали своју стоку јер су били приморани на то, остали су и стока и људи без крова над главом. Људи су у недаћи која их је задесила продали стоку далеко испод стварне и реалне цене. Међутим, било је и оних позитивних примера, одређени људи су се понудили да у својим објектима збрину стоку, да их хране својом храном. Такође, донирана је и сточна храна, сваких седам дана имамо могућност да подигнемо одређену количину хране за стоку, а било је и примера фер откупа стоке као што је радио ПИК Врбовец који је откупио краве по реалној цени.

Код Јањанина је у Горњу Бачугу у моменту када смо били на његовом домаћинству стигла и донација у грађи која је подељена људима у селу којима је она била потребна.

– Ова донација је од фирме БКЛ из Горњег Ровишћа код Бјеловара. То је мој пријатељ код којег купујем пољопривредну механизацију и он ме је одмах други дан након потреса назвао и изразио жељу да некако помогне. Пошто ће куће вероватно бити обновљене од стране државе, тешко се може рећи да ће се то десити и за економске објекте тако да сам му предложио да донира грађевински материјал. Ова грађа ће бити подељена по кућама, односно оним људима који су за њу исказали потребу. Свакако, потреба је већа од ове донације, али добро је да људи за почетак од нечега имају да крену – каже Јањанин.

Без имања за пар секунди

Када је пољопривреда у питању, Банија је подручје са отежаним условима привређивања и због тога су присутне неке додатне повластице у односу на Славонију. Овде је брдско подручје, обрада је тежа, парцеле су углавном мањих површина, а самим тим и трошкови су већи. Додатни проблем праве и дивље животиње, посебно дивље свиње, којих овде има у великом броју и често чине огромну штету на пољопривредним усевима па су пољопривредници приморани да ограђују своје површине што је додатно, а опет неопходно улагање.

Оно што су Мајске Пољане за глинско подручје, то су Лушчани за петрињско. Већина кућа у овом селу су порушене готово до темеља или су оштећене толико да у њима никакав живот више није могућ. Слично стање је и са помоћним објектима.

Једно од имања које је вероватно највише страдало је оно породице Милана Врањанина. Све је уништено у овом домаћинству, не само кућа, него и комплетни објекти као и добар део машина.

– Мене је овај земљотрес затекао у кући где сам био заједно за женом и мамом. Кад је дошло до потреса извукао сам жену и мајку која има 90 година. Некако сам их извукао ван и када сам видео све ово, верујте, да сам имао нешто код себе убио бих се на месту. Таман сам стао на ноге, донекле средио домаћинство и сад ме уништило тотално. Имао сам краве, продавао млеко млекари, на крају сам био приморан да их продам. Како ћемо даље живети немам појма. Најрадије бих отишао одавде, негде где је сигурно од потреса. Једноставно, добио сам страх јер то је страшно дрмало, епицентар је био само километар и по од нас и зато смо тако јако и настрадали – напомиње Милан који са супругом и сином обрађује око 25 хектара земље.

– Ми смо се овде вратили 2000. године, кућа је тада била цела, само није било столарије. Гараже сам поново правио и имао жељу да овде будем до смрти, али ово сад ме је дотукло. Нема овде више живота – песимистичан је Милан.

Од земљотреса профитирали накупци

Након земљотреса и свих његових последица, породица Врањанин суочила се са још једним проблемом. Неколико дана стоку су држали на отвореном, под ведрим небом, а онда су продали краве.

– Краве смо били приморани да продамо и то за свега 400 евра по комаду, а њихова реална цена је негде око 1.500 евра, свиње смо успели да спасемо као и овце које сада спавају на отвореном. Кућа је комплетна за рушење, она је попуцала више изнутра него извана. Сваки час очекујемо да се све ово сруши – наглашава Стево Врањанин.

Храна за стоку у овом домаћинству је углавном пропала, поготово кукурузи и сено.

– Помоћ добијамо сваки дан, нисмо гладни, имамо шта да обучемо, оне основне потребе за живот. Ово што је изгубљено то никад више нећемо повратити, добићемо неку малу помоћ да направимо кућу, али за објекте чисто сумњам да ће бити било шта. Имање смо обнављали пре 20 година, али овај пут је далеко више уништено – каже Стево.

И у злу се јавља оптимизам

Упркос недаћи која их је задесила, на лицу Стевине мајке и домаћице Босиљке Врањанин присутан је осмех на лицу који у оваквом окружењу ипак зрачи оптимизмом.

– Шта друго да радим, на ногама смо, живе су главе и то је најбитније. Све остало је мање важно иако нас је велика несрећа погодила. Живимо у контејнеру нас четверо. Нити имам где да скувам ручак нити било шта што је потребно за нормалан живот, али опет живот иде даље. Увек се надам нечему. Како ћемо даље то ја не знам. Добар део стоке смо продали, од ње смо живели и са тим смо били задовољни. За две, три секунде све смо изгубили. Ово је сто пута горе од онога што смо доживели у рату. Вратили смо се назад, није нам било лако, мало по мало смо стајали на ноге, обновили имање и онда се деси ово – истиче Босиљка.

„Немам намеру да се селим”

На другом крају Лушчана налази се имање Владе Кривокуће. Његова кућа и помоћни објекти такође су оштећени, али упркос тој чињеници и Владу краси оптимизам, иако је страх од земљотреса још увек присутан.

– Ја сам са породицом три пута већ одавде одлазио, више немам намеру да се селим. Остајем овде докле год се буде могло живети. Али ово што нас је погодило заиста је страшно, у моменту када је почело да дрма био сам у курузани. Земљотрес ме је бацио под трактор и у том моменту он је буквално скакао по тридесетак центиметара од земље. Мислио сам да ће сам изаћи напоље – присећа се Владо једног од најгорих призора из свог живота.

Одмах чим се ситуација мало смирила, селом су почели да крстаре накупци који су за стоку нудили више него нереалну цену. На њихове услове Владо није хтео да пристане.

– Нема шансе да ја дам краву за 300-400 евра, не пада ми на памет. Ако треба да угине, нека угине, али да дам за те паре и да неко на мени зарађује, не дам. Имам и овце, козе, свиње и ништа од тога нисам хтео да продам – каже Владо којем су ових дана почели да копају темеље за нову кућу.

– Добио сам привремену кућу од пријатеља, а недавно су почели да копају темеље и за нову кућу. Неће та кућа бити као она моја, имаће неких седамдесетак квадрата и опет добро.

У овом селу има још кућа које су девастиране, поготово оне старије градње, мада има и оних које су новије и које су готово у потпуности порушене или су оштећене толико да никакав живот у њима није могућ. Чека се реакција државе која би требала да покаже спремност да помогне свим људима и овом крају. Уколико до тога не дође постоји врло реална могућност да овај крај остане без људи, којих је до ове непогоде овде ионако било јако мало.

Извор: srbi.hr