Сјећање које обавезује: Помен жртвама операције „Бљесак“ у Цркви Светог Марка

У Цркви Светог Марка у Београду 1. маја  2006. служен је помен страдалим Србима у хрватској злочиначкој операцији Бљесак. Након помена положени су вијенци на спомен плочу подигнуту у знак сјећања на убијене Србе у ратовима деведесетих на простору бивше Југославије.

Поменути споменик подигнут је захваљујући Координацији српских удружења породица погинулих и несталих лица са простора бивше Југославије, а Удружење породица Суза као њена чланица, је и иницијатор за изградњу овог меморијала.

Злочиначка акција Бљесак почела је 1. маја у раним јутарњим часовима. Током ове злочиначке акције су, према саопштењу Веритаса, погинула и нестала 283 лица, од тога 114 (40%) цивила. Међу жртвама је 56 жена, осморо дјеце до 14 година и 75 лица преко 60 година старости. Од укупног броја жртава до сада није расвијетљена судбина 80 лица, док је протјерано најмање 15.000 Срба.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски изјавила је да је, први пут послије три деценије, Владин Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова уврстио Дан сјећања на страдале Србе у операцији Бљесак у календар државних обиљежавања, с циљем да се култури памћења обезбиједи институционална подршка и достојно чување сјећања на догађаје у западној Славонији.

Додала је и да ће Србија ове године, први пут после три деценије, усвојити Закон о несталим лицима.

– Иако нисмо криви, наша је дужност да заштитимо породице које су у ратним околностима изгубиле најмилије. Према процјенама, ријеч је о око 7.500 породица, које ће овим законом добити одређену врсту накнаде, у настојању да се бар делимично исправи дугогодишња неправда – закључила је Ђурђевић Стаменковски.

Предсједница Удружења Суза Драгана Ђукић навела је да процес идентификције несталих је и даље у застоју.

– Данас након три деценије око 80 породица и даље живи у неизвјесности. Хрватска је једина земља у региону која има регистроване, а неексхумиране гробнице. Нису ексхумиране само зато што су Срби у њима. Чињенице о страдању су познате и Хашком тужилаштву, које никада није отворило интензивну истрагу за злочине у тој акцији, као што ни Савет безбједности никада Хрватској није увео казнене санкције зато што је она, као чланица Уједињених нација, извршила агресију управо на заштићену зону организације којој је и сама припадала. Пресуде за починиоце и даље изостају. Нама остаје да његујемо сјећање на српске жртве, да чекамо правду која је спора, а надајмо се једног дана и достижна.

Борац и ратни ветеран Радован Његован је напоменуо да су многи Западанославонци страдали у својим кућама, на кућним прагови, али и колонама у којим су покушавали да пронађу спас.

– Оно што овај злочин чини тежим јесте чињеница да се догодила на територији под заштизом Уједињених нација. Српско становништво је било разоружано, вјерујући међународној гаранцији да ће успоставити мир, а дочекано је гранатама и колонома. Колоне избјеглица гађане су и на путу ка слободи. Нажалост, ни послије три деценије, земља скрива кости наших страдалих.

Његован поручује да док се и посљедња жртва не пронађе и достојно сахрани трагедија неће бити завршена. И овај дан је опомена да истина не смије бити заборављена.

Народни посланик и предсједик Удружења Завичај Ненад Абрамовић је рекао да српски народ из својих многобројних страдања црпи снагу да одгаја нове нараштаје.

– И највеће бруталности неће нас поколебати да волимо своју слободу. Бранили смо се колико смо могли, од усташке каме у току прошлог вијека, да би сачували билошки опстанак. Пали јесмо, али се дижемо. Наши гробови бориће се с њима, и никада се не зна гдје ће да сијевне муња небеска, како је назваше Бљесак. Српски народ бих замолико са овог мјеста да буде сложан и једиствен јер сваку нашу неслогу узеће нам као слабост.

Предсједник Савеза Срба из региона и народни посланик Миодраг Линта истакао је да међународна заједница има обавезу да забрани Хрватској да прославља злочиначку акцију „Бљесак“ у којој су почињени масовни и смишљени злочини над Србима у Западној Славонији с циљем да Срби трајно нестану са својих вјековних огњишта.

– Србија треба да покрене активну борбу за истину о масовном страдању српског народа током деведестих година прошлог вијека. Једна од начина јесте да оснује посебну државну институцију тј. Меморијални центар српских жртава на простору бивше Југославије у коме би свакодневно радили историчари и стручњаци разних других знања и способности.

У име Министарства за рад запошљавање, борачка и социјална питања вијенац је положила министарка Милица Ђурђевић Стаменковски, у име Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије комесарка Наташа Станисављевић, у име Града Београда вијенац је положио савјетник градоначелника и народни посланик Радован Тврдишић, а био је и присутан и градски менаџер Мирослав Чучковић, вијенце су положили и представници Градске општине Гроцка, Градске општине Звездара, Удружења породица убијених и несталих Суза, Координације Удружења убијених и несталих из бивше Југославије, Удружења Славонија у срцу, Удружења ветерана Црвене беретке , Удружења Завичај Београд, Удружења бораца Кордуна и Завичајног клуба Кордунаша, Удружења Жена са Косова и Метохије, Удружења бораца Крајине у Републици Србији, Удружења бораца Шесте личке ударне дивизије. Цвијеће су положили и остали појединци и организације.

Новинарка Српског кола Драгана Бокун

Фото: Савез Срба из региона