Слободан Амановић – чувар далматинског насљеђа добитник Златне значке КПЗ Србије
У Дому војске 16. децембра, Златна значка Културно-просветне заједнице Србије додијељена је сликару и књижевнику Слободану Амановићу за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе.
Додјела Златних значки реализована је под покровитељством Министарства културе Републике Србије и Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, чиме је још једном истакнут значај његовања културних вриједности, како у земљи, тако и међу Србима у расијању.
Слободан Амановић је рођен у Врбнику код Книна гдје је завршио основну школу. У Книну је завршио Гимназију општег смјера, и наставља студије у Сплиту. Свој живот и рад везује за Далмацију све до 1995. године. Од тада живи и ради у Београду.
Сликарством се бави већ 50 година, његове слике се налазе у музејима и колекцијама широм свијета. Члан је УЛУС-а. Објавио је пет романа (Посљедњи смоквин лист, Коб, Деворни, Куриџа и Кад цикне звоно и Зло доба) и рјечник Ријечи Врбника и книнског краја. Члан је Удружења књижевника Србије и сарадник је књижевних новина Свитак из Пожеге.
– „Највећа потврда вриједности је трајање“, рекла би Исидора Секулић. А ја бих рекао да је у мом случају истрајност и преданост умјетничком стваралаштву свих ових година довела, између осталог, и до овог признања. Велики Иво Андрић каже: „Човјек је дужан своме завичају.“ Тако сам се и ја трудио, ликовно и литерарно, да отргнем од заборава све оно што чини посебним мој завичај. На том путу су ми помогли и подржали ме драги људи и пријатељи, те је ово награда и за њих. Велико хвала и драгом пријатељу Рајку Р. Каришићу, на несебичној подршци мом раду.
Добијање Златне значке за Слободана Амановића, сликара и књижевника, представља признање не само за његов дугогодишњи стваралачки рад, већ и за истрајну посвећеност очувању духовног и културног насљеђа Далмације. Кроз своје књиге, ликовне радове и истраживање језика, Амановић је сачувао од заборава топониме, говор, обичаје и карактере људи свог завичаја, претварајући личну успомену у колективно памћење.
Његово стваралаштво свједочи о дубокој вези са крајем из којег је потекао – Далмација у његовим дјелима није само простор, већ живи организам, испуњен људским судбинама, народним језиком и снажним емоционалним набојем. Управо кроз ту вјерност завичају и језику, Амановић се на најдостојанственији начин одужио свом крају, остављајући трајан траг у српској култури.
Златна значка, стога, потврђује значај његовог рада као културне мисије – мисије очувања идентитета, сјећања и љубави према Далмацији, коју је Слободан Амановић досљедно и искрено уграђивао у сваки ред и сваки потез четкице.
Културно-просветна заједница Србије основана је 12. маја 1956. године и дјелује као организација која окупља ствараоце, културне и просвјетне установе, удружења и појединце, са циљем подизања културног нивоа друштва. На основу одлуке Владе Републике Србије из 2013. године, добила је статус установе културе од националног значаја.
Златна значка је трајно признање установљено 1976. године, које се додјељује појединцима за дугогодишњи, посвећен и несебичан допринос развоју културе, као и за активно његовање и промоцију културних вриједности у земљи, региону и српској дијаспори. Ово признање чине позлаћена значка и свечана повеља у виду графичког листа.
На сједници Жирија, одржаној 18. новембра 2025. године, одлучено је да се у текућој години додели укупно 54 Златне значке и шест Посебних златних значки. Међу лауреатима су признати умјјетници, просветни радници и културни посленици из Србије, Републике Српске, Црне Горе, као и представници дијаспоре, чиме је још једном истакнуто постојање јединственог културног простора српског народа. Жири је радио у саставу: проф. др Урош Дојчиновић, предсједник, Божица Велоусис, Милан Недељковић, Јелена Милошевић и Мирољуб Филиповић.
Новинарка Српског кола
Драгана Бокун
