Студио „Терамика“ – стваралачки кутак книнског уметника

Стара градска језгра града Книна однедавно је постала богатија за један простор културе, место које ће бити посвећено развоју и промоцији керамике као специфичне врсте уметности. Резултат је то дугогодишње љубави, посвећености и хобија самоуког книнског уметника Тоде Чоловића чија љубав према керамици, како каже, датира још од најранијег детињства.

Мало је људи у Книну и његовој широј околини који не знају за Тоду, по презимену Чоловића, по надимку конобара, а по хобију и посвећености дугогодишњег заљубљеника у грнчарију. Све три одреднице подједнако је оправдао својом уљудношћу, благом нарави и односом према сваком послу и човеку којег је за свог досадашњег радног века у струци имао прилику да угости. Стара је то школа, рекли би многи, јер за разлику од данашњих генерација угоститеља Тодин лош дан и бриге које носи ретко је ко могао видети и по његовом расположењу наслутити. Посао којим се бави његов је „комадић хлеба” а грнчарија и израда керамичких посуда љубав, пре него хоби, којој је посветио више од четири деценије живота.
У време дечијих дана и одрастања у родитељском родном Тепљуху код Дрниша први пут се сусрео са оним што ће му, у свакој долазећој години, све више будити знатижељу и красти сваки слободан тренутак.

– Са керамиком се дружим више од 50 година. На простору села Тепљух налазио се антички град Промона на чијим се рушевинама налазило мноштво разасутих комада керамике, још од праисторије преко Римског доба и све до касног Средњег века, које смо ми деца сакупљали пењући се по околним брдима. Различити украси, ручке од посуда и сличне ствари временом су постајали део завидне колекције на којој би нам позавидели и многи садашњи музеји. Тако се у мени стварала идеја да направим неку реплику од онога што сам видео. Данас имам те прве комаде, могу рећи врло незграпне, које сам направио без превеликог предзнанја. Био је то дуг период учења, али без адекватне литературе и без интернета који је данас све доступније. У мом окружењу није било ни мајстора који су се бавили керамиком, па нисам имао од кога да упијем ни тај практични део знања. Учио сам искључиво на својим грешкама и могу рећи да ми је данас још драже што сам ишао тим тежим путем – објашњава Тоде.

О изради керамике и усавршавању њених техника из визуре Тоде Чоловића данас сведоче његови бројни радови изложени у арт студију „Терамика”, који од скора краси стари део града Книна. Од љубави према оваквој врсти уметности не може се живети, али могућност да свој хоби након деценија чекања настави развијати у адекватно опремљеном простору, уз могућност организације радионица за децу и одрасле, радионица лончарења на лончарском колу, те тематских радионица кроз које би своја знања о изради посуђа и накита преносио на друге, за овог скромног, али искусног книнског уметника немају цену.

– Крајем деведесетих година, након мог повратка у Книн, наставио сам интезивно да се бавим керамиком. То није посао већ хоби од којег се не може живети, али сама израда причињава немерљиво задовољство. До сада сам радио у свакаквим, могу рећи и неадекватним, условима за развијање овакве врсте уметности. Наравно, тежио сам ка томе да створим кутак у којем ћу моћи не само да се посветим керамици, већ да је приближим свим генерацијама овога краја које изненађујуће мало знају о техникама и процесима израде керамичког посуђа, украса, сувенира и накита. Захваљујући подршци општине, локалној развојној агенцији „Матица” ушао сам у један предиван простор, адекватно опремљен и угодан за рад. У плану је да овде одржавам радионице керамике за почетнике, али и напредне кандидате, дечије и тематске радионице за израду тањира, шољица, зделица и свега осталог по жељи полазника – каже Тоде.

Студио опремљен основном опремом за израду керамике

Керамика пружа невероватан број могућности извођења, техника, врста глазура, материјала и начина палења, а за савладати већину њих требало би, каже Тоде, неколико живота.

– Керамика је запостављена као уметничка дисциплина, па ме донекле и не чуди што људи мало знају о могућностима које она пружа. Колико год се говорило да је керамика целоживотно учење, мишљења сам да десетак живота није довољно за савладати све њене технике. Од свих техника ја највише преферирам такозвану сагар керамику која своју претечу има у Кини, где су Кинези настојали заштитити белину свог порцулана тако што су посуде стављали у одређене контејнере да би их заштитили од нечистоћа, дима и чађи. Модерни керамичари раде управо супротно, у пећи убацују органски материјал који би на површини посуде требао оставити неке бојене трагове. Та техника ми је занимљива због почетака мог рада, али и због тога што је везана за археологију – објашњава Тоде.

Процес описује као врло захтеван. Након што се посуда направи, у последњем стадијуму сушења премазује се са три до четири слоја „тера сигилате”, добро се заглади и након тога иде на бисквитно палење на температури од 850-900 степени. Тај други део се одвија у природи, палење у бачви-бурету на чије се дно ставља пиљевина, на то иду испечене посуде, затим алуминијумска фолија и око ње гориви, органски материјал од комада распаднутог воћа, разних оксида, модре галице и сл.

 

– Након пар сати, колико се остави да ватра гори, бачву затварамо и други или трећи дан вадимо предмете, чистимо и полирамо восковима. У пракси је то значајно и сложеније и занимљивије па читав поступак за израду једног комада, од припреме глине до финалног производа траје најмање месец дана – закључује.

 

Студио у Книну опремљен је најосновнијом опремом за израду керамике, а уз велики избор глина, глазура, пигмената и мноштво алата за израду керамичких елемената те стручне савете и помоћ коју Тоде у својим почецима није имао, биће то право место за обликовање неких нових генерација, дружења, место израде сувенира специфичних за овај крај, али и промоције ове специфичне врсте уметности.

 

– Локал је опремљен радним столовима за припрему глине, са два лончарска кола, керамичком пећи, полицама са изложеним радовима, глазурама, гипсаним калупима, прибором и алатом за израду керамике, подглазурним бојама, пигментима, оксидима и причама без краја. Керамика нуди безброј могућности, али уз то што ћете имати црно под ноктима, она ће вам се увући и под кожу. Недавно смо уприличили изложбу поводом отварања Студија када је значајан број људи дошао да подржи ово што радим, и могу рећи да су били изненађени, пре свега идејом да се овако нешто развија и у Книну. Мени је немерљиво задовољство да млађим генерацијама пружим савете и помоћ коју ја нисам имао на својим почецима, а знам да ће људи врло брзо и прихватити и заволети керамику – додаје Тоде на крају, са усхићењем што ће свој хоби, знање и умеће сада моћи преносити и другима.

Глинене посуде настале испод книнске тврђаве могле би, уз Тодину преданост и упорност, лако освојити и симпатије оних који за различите технике израде керамике никада нису ни чули, јер своју љубав према хобију по којем га сви познају, овај Книњанин са лакоћом преноси.

Пише: Васка Радуловић

Преузето са: СРБИ.хр

 

Нема коментара

Напишите коментар