У Београду промовисана књига “Недопустиво је упоређивати четнике и усташе“ историчара Момчила Диклића

Промоција књиге „ Недопустиво је упоређивати четнике и усташе“ аутора др Момчила Диклића, представљена је београдској публици 15.маја . у сали општине Нови Београд у организацији Удружење Срба из Хрватске. У име организатора публику је поздравио Милојко Будимир, уредник књиге, а осим аутора о књизи су говорили мр. Милисав Секулић и др Гојко Маловић.

Како се из самог назива може закључити, књига говори о времену Другог свјетског рата и Kомунистичке партије Југославије, „на чијем се челу наметнула хрватска структура која је имала апсолутно доминацију током Другог свјетског рата, а по ослобођењу и уласку у социјалистичку Југославију они су ту моћ још више учврстили и централизовали. Све то није било формално, али је било стварно“, речено је у уводу.

Милисав Секулић доживио је ову књигу као отворена врата која читаоца одсељава у још неразјашњен музеј Хрватско- српских односа на досадашњим путевима историје, истакао је на почетку.

„Стварање усташа није само производ Хрвата као народа и фашистичке политике Немачке, него и неразумне политике Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Југославије и комунистичке партије Југославије. Стварање Краљевине СХС је први корак који опрашта све злочине који су Хрвати починили као припадници војске од 1914-1918. О том рату и о злочинима над Србима се ћутало“, рекао је Секулић нагласивши да све што се дешавало у НДХ односило се на борбу против Срба, а они су говорили умјесто Срби, четници.

Гојко Маловић рекао је да ова књига служи за рехабилитацију четничког покрета, да није довољна само правна рехабилитација, и да су „Срби генерацијама живјели у лажи Титог упорног перформанса да ако су Хрвати имали за злочинце усташе, исто су Срби имали четнике за злочинце“.

„Други свјетски рат Срби дочекују као обесмишљена маса, без националног програма. Милош Црњански је још 1935.године говорио ствари у Југославији треба да се посматрају са српског становишта, а Лаза Поповић 1923.године рекао је да је српска идеја умрла, док је свако настојање Срба у Другом свјетском рату за заступање и заштиту српског интереса проглашавало за великосрпско, реакционарно и непријатељско“, објаснио је Маловић нагласивши да су четници ослободилачки антифашистички покрет, који је био спонтан, неосмишљен већином Срба, а да је Југословенство била трагична српска заблуда и замка.

„Српско стадо у НДХ кретало се за вуком, а не за пастиром. Хрвати су за разлику од Срба дочекали Други свјетски рат спремно, двоструко и дуговременски програмски организовани, кроз усташки покрет и комунистичку партију Југославије која је била прикривени антисрпски покрет“, додао је Маловић истичући да је аутор у овој књизи навео велики број примјера беспримјерног српског страдања у НДХ изазваним намјерним поступцима комуниста под хрваским вођством, попут села Радучa, Пухале, у општини Брлог и низ других мјеста.

Аутор је у свом излагању јасно поручио да овом књигом никога не амнестира од злочина.

„Жао ми је што не знамо колико је ко злочина починио. Ја бих волио да ова књига изазове расправу. Ми у Србији нисмо организовали после 1992.године стручну научну расправу о распаду Југославије. То су урадили у Загребу и Сарајеву“, навео је Момчило Диклић нагласивши да ову своју књигу доживљава као борбу за истину о српском народу и да се морамо изборити за њу јер је неприхватљиво изједначавање злочинца и жртве.

„Четништво је био антифашистички и антинацистички покрет који је данас најискривљенији и највише вулгаризиран израз у 20.вијеку на овим просторима, док је усташлук био најмрачнија нацистичка варијанта. Није постојала „такозвана“ НДХ, она је била држава са свим атрибутима Хитлеровог европског поретка. Ми треба да упознамо јавност да је то било тако“, рекао је Диклић објаснивши да су у Другом свјетском рату сви који нису слушали врх партије називани четницима и да је сваки захтјев за српско национално питање називан четничким.

„Дража Михајловић објективно није могао бити фашистички и нацистички савезник, како су га приказивали Брозови послушници, а неки то и данас покушавају доказати. Да је Дража Михајловић био нацистички савезник не би га амерички предсjедник Хари Труман посмртно одликовао 1948. године.Такође је познато да је послије Другог свјетског рата у западном свијету дозвољено подизање споменика Дражи Михајловићу, што Брозове структуре, упркос уложеном великом труду, нису могли спријечити. Брозов режим срачунато је уклонио или у потпуности уништио посмртне остатке Драже Михајловића, да се о њима ништа не зна, јер би то мјесто брзо постало српско „светилиште“, закључио је Диклић.

Програм промоције обогатио је бесједник и појац Гојко Шашић.

Антрфиле: Биографија аутора


Момчило Диклић, из Старог Села, поред Оточца у Лици. Рођен 1954.године у Оточцу, гдје је завршио основну школу и гимназију. Педагошку академију, група повијест- географија, завршио је у Ријеци 1977. године. На Филозофском факултету у Загребу дипломирао је на групи хисторија 1984. Године. Магистарски рад одбранио 1990. године у Загребу на Факултету политичких наука, под насловом “ Положај Срба у Хрватској 1945. до 1990.”, а докторску дисертацију “Српско питање у Хрватској 1941. до 1950. г” одбранио је 2003.године у Новом Саду. Запослен је на Институту за европске студије што му омогућава високу обавјештеност у подручју међунационалних, а прије свега српско- хрватских односа. До сада је објавио 13 монографија и више десетина научних радова о Србима авнојевске Хрватске, односно српско-хрватским односима.

новинар „Српског кола“
Весна Вуковић

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)

Нема коментара

Напишите коментар