У последњих 30 година број Срба у Маринцима десет пута мањи

Село Маринци данас припада општини Нуштар, а раније је било саставни део винковачке општине, на самој граници са вуковарским делом.

До Вуковара и Винковаца се из Маринаца временски стиже готово поодједнако. Међутим, и ово село као и већину других, данас прати исељавање становништва и смањени број људи који живе у њему. И док је некада у овом месту Срба било највише, данас их је једва четрдесетак. За само тридеседет година српско становништво смањило се чак за десет пута.

– Сваке године све нас је мање, данас нас има око двадесетак српских кућа, односно око четрдесет становника српске националности. Пре рата је овде живело око хиљаду становника, од тога Срба је било негде око трећина становништва. Након Срба најбројнији су били Хрвати и Мађари, а било је нешто и Албанаца – каже председник Већа српске националне мањине општине Нуштар Миленко Лукић који је уједно и члан цквене општине у Маринцима.

У Већу српске националне мањине општине Нуштар има шест чланова, а конституисано је пре две године након мањинских избора.

– Становништво се овде бави углавном пољопривредом, пре свега ратарством. Што се тиче српског становништва ради се о старачким домаћинствима који су земљу махом дали у закуп јер не могу сами да је обрађују – истиче Лукић.

Пољопривреда као једино занимање

Један од млађих преосталих људи српске националности у овом селу је Жељко Бертић, такође члан мањинског већа и црквене општине.

– Имам мало газдинство од неких 13 хектара земље, радим и покушавам да применим комплетну технологију која је неопходна у ратарству како би се видели резултати. Када је свињогојство у питању ту ситуација није баш најбоља јер је тржиште јако лоше, увозни лоби уништава домаћу производњу и тренутно је јако лоша ситуација у овој грани пољопривреде. У Маринцима се јако мало људи бави свињогојством и уопште пољопривредом. Имамо двојицу који држе тов јунади, чиме сам се и сам раније бавио, али с временом и од тога сам одустао. Уопште, село нам пропада – наглашава Бертић.

Бертић је активан у цркевном одбору дужи низ година, а све до његовог спајања са пачетинским црквеним одбором овде је обављао функцију председника Српске православне црквене општине.

– Ми смо мала црквена општина, трудимо се да ово што имамо одржимо и очувамо. Углавном је овде у питању старачко становништво које се махом бави пољопривредом, јако мало нас има, али некако се сналазимо и не могу се пожалити. Многи Маринчани су отишли у иностранство, у Србију или неке друге земље. Од моје генерације овде више нема никог. Моји преци у Маринце дошли су двадесетих година прошлог века из Мађарске, места Српски Титош – закључује Бертић.

Храм из средине 18. века

Храм Светог великомученика Георгија у Маринцима саграђен је и освећен 1748. године, а обнављан је неколико пута у својој историји. Последњи пут реновиран је 2016. године, а у периоду од 1993. до 1996. ходине храм је обновљен након тешких оштећења током последњег рата.

Наиме, у гранатирању хрватске војске црква је оштећена, односно остала је без торња који је касније обновљен прилозима верника, али не у његовом изворном облику. Трагови оштећења и гранатирања видљиви су и данас како на фасади храма, тако и у његовој унутрашњости.

ре последњег рата храм је обновљен 1987. године када је његова унутрашњост осликана прилозима верника. Иконе са олтара скинуте су и налазе се у Србији чекајући обнову храма како би се могле вратити.

Литургије у храму су углавном једном месечно, обично задње недеље у месецу као и о већим црквеним празницима. Маринци немају свог пароха, односно овдашњи свештеник је парох пачетински протонамесник Ненад Кесоња који опслужује и вернике у Маринцима.

Обновљена капела Свете Петке

Сама црква иако није на главном путу Вуковар-Винковци уочљива је за случајног пролазника јер се налази на једном узвишењу, а видљива је и из даљине.

Поред поменутог храма у овом месту налази се и једна капелица, саграђена на извору воде.

– Капела је посвећена Светој Петки и налази се на нека три километра од села, у атару који води према Петровцима. Верници се овде окупљају сваке године 8. августа. Прошле године смо успели да је обновимо, односно на поставимо нови кров као и олуке у чему нам је помогла општина Нуштар – истакао је Миленко Лукић рођени Маринчанин чији је деда дошао из Мађарске у ово место између два светска рата, у време Краљевине Југославије.

Маринци се налазе на обронцима Фрушке горе, односно на почетку ове једине планине у Срему. Из тог разлога атар овога села знатно се разликује од осталих села у овом делу Срема, а обилује мањим брежуљцима испресецаних бројним каналима који се махом уливају у реку Вуку која пролази поред овог села.

Преузето са:  СРБИ.хр

Нема коментара

Напишите коментар