Урош Вукобрат испунио своју мисију

*Прије објаве овог текста Урош Вукобрат је преминуо. Текст са њим припрeмили смо неколико дана прије његове смрти. Данас је сахрањен.

Урош Вукобрат је стално подсјећао на значај српске тромеђе, на мјесто гдје се сусрећу границе трију територијa јужнобосанске Крајине, сјеверне Далмације и југа Лике. Простор Тромеђе ријека Бутижница раздваја на три дијела: источни (Босанска Крајина) припада босанским планинама, западни (Лика) личкој висији, а јужни (Далмација) далматинским планинама. Тромеђа је Бутижницом повезана са Далмацијом, а на сјеверу Уном са Босанском Крајином. Тромеђа обухвата села: Тишковац, Дреновац – насеље Црни Потоци, Плавно, Дрвар, Книн, Срб, Грачац и Доњи Лапац.

Урош Вукобрат је књигу Српска тромеђа издао 2020. године.

Вукобрат каже да је цар Клаудије изградио пут од Бурнума преко Книна, Грахова, Петровца и Санског Моста до Сиска 47. и 48. године првог вијека нове ере. Миљоказ који је био у Ресановцима на том путу однесен је у Земаљски музеј у Сарајево, а тамо се налази и слика колосјека тог пута.

Пропашћу Римског царства Срби из унутрашњости насељавају простор око овог пута све до Јадранског мора. Поред овог пута налазе се српске громиле, гробнице гдје су спаљивани покојници, прије хришћанства.

 

 

Како би на неки начин мапирао та мјеста, и указао на њихов значај Вукобрат је дао да се направе двије плоче. Једна је постављена код Трнове пољане, као обиљежје громила. Док је друга постављена као обиљежје трагова цесте римског цара Клаудија, цесте која је саграђена у I вијеку нове ере и Римског бунара.

Такође, поставили су и соларну лампу код једне громиле на путу за Дрвар. Урошев братанац је окрчио тај дио, са камењем учврстио соларне панеле и поставио плочу.

Новинарка Српског кола

Драгана Бокун