Знаменити Срби: Бранко Радичевић
“Ој Карловци место моје драго,
ко детенце дошао сам амо“
Бранко Радичевић, један од најзначајнијих песника српског романтизма и један од најоданијих следбеника Вукове реформе правописа Српској језика и увођења народног језика у књижевност, рођен је 28. марта 1824. године у Славонском Броду. Написао је 54 лирске и 7 епских песама, два одломка епских песама, 28 писама и један одговор на критику. Бранко се може назвати зачетником модерне српске књижевности. У част и поштовања његовог дела сваке јесени се у Новом Саду, Сремским Карловцима и на Стражилову одржава манифестација “Бранково коло“. Ове године одржава се јубиларно 50. Бранково коло у част једног од наших најпознатијих песника. Истовремено, Сремски Карловци чувају успомену на нашег драгог песника, који је баш овде написао своје прве стихове.
Бранко Радичевић рођен је у породици Тодора и Руже Радичевић уочи светог Алексија по којем је и добио име. Међутим, пре него што је објавио своју прву књигу, променио је име у Бранко и остао нама познат као Бранко Радичевић. Свој таленат у писању наследио је у породици јер се његов отац Тодор, који је био чиновник, бавио и књижевношћу и превео са немачког језика Шилеровог “Вилхема тела“. Због очевог посла, Бранкова породица мењала места боравишта, те се 1830. године преселила у Земун где је он завршио пет разреда српске и немачке основне школе. У гимназију у Сремским Карловцима се уписао 1836. године. Сремски Карловци и Стражилово оставили су на Бранка снажан утисак, као и утицај на његова дела. Такоје је у једном од својих најпознатијих дела изразио жељу да буде сахрањен на Стражилову. Након шест разреда у Сремским Карловцима, седми и осми разред је завршио у Темишвару, где му је отац био премештан 1841. године. Две године касније уписао је студије права у Бечу, али након три године студија одсутаје од факултета.
Бранко Радичевић је био следбеник идеја Вука Караџића што га је и препоручило да уђе у круг Вукових сарадника и пријатеља. Касније се спријатељио са такође Вуковим следбеником Ђуром Даничићем. С обзиром да је био следбеник Вукових идеја, своју збирку под називом “Песме“ написао је на народном језику. Бранко је писао љубавне и родољубиве песме, а када се разболео, почео је да пише тужне. Своје прве стихове написао је док је похађао Карловачку гимназију, а пошто је био одушевљен Вуковим реформама, интензивније се почео бавити књижевним радом. Овај млади писац прву књигу је објавио у Бечу 1847. године на народном језику, али у духу модерног европског романтичарског песништва.
Због револуције у Хабзбуршкој монархији Бранко напушта Беч и живот проводи по разним местима у Срему. Прве песме донеле су му велику славу у Кнежевини Србији. Био је цењен и поштован од својих савременика који су о њему имали само речи хвале. Имао је велико и чисто срце, био је пријатан, духовит, ведре и веселе нарави. Волео је народни језик и сматрао је савршен за песничку употребу. Због подршке коју је пружао реформама Вука Караџића није био омиљен код оних који су нападали Вука. Такође, због употребе народног језика и подршке Вуку, Бранкове песме нису увек наилазиле на одобравање. Често су биле критиковане, а његова збирка “Песме“ је прво време у Београду била забрањена. Бранко се враћа у Беч 1849. године где уписује медицину, али наставља да се бави књижевношћу и 1851. године објављује једну збирку песама.
Преминуо је 1. јула 1853. године у болници у Бечу. Постхумно је његову збирку песама објавио његов отац 1862. године. Српска омладина је испунило жељу и 1883. године пренела је његове остатке из Беча на Стражилово.
Бранко Радичевић је заслужан за то што су у националну књижевност први пут ушле лирске песме које красе мотиви младости, радости и лепоте. Поред тога, писао је и тужне песме које јесу печат његовог књижевног дела. Његово најпознатије дело је “Ђачки растанак“ у којој пева о Фрушкој гори и ђачким играма. Поред лирских песама, Радичевић се опробао и у писању епских песама и две епске песме су изашле 1851. године као друга збирка песама.
Данас, основне школе, библиотеке, културно-уметникчка друштва, улице и тргови у Србији носе име Бранка Радичевића, док институција Бранково коло чува успомену на овог сјајног песника. Сваког септембра се кроз песничке, књижевне, драмске, музичке, образовне, духовне програме поштоваоци лика и дела Бранка Радичевића сећају његових песама које су вечне.
Новинар Српског кола
Драгана Шиповац
