Mиодраг Линта примио у Скупштини Србије представнике Удружења крајишких Срба из Чикага и два крајишка удружења из Београда

Миодраг Линта, замjеник предсjедника Одбора за дијаспору и Србе у региону, примио je 6. јула у Скупштини Србије Светозара Данчуа, предсjедника Одбора за информисање и издаваштво Удружења крајишких Срба „Прело“ из Чикага, Снежану Вељу, предсjедницу КУД „Ћирило и Методије“ из избјегличког насеља Бусије и Николу Церовца, предсjедника и Илију Смиљанића, представника Српског културног друштва „Зора“.

Светозар Данчуо је упознао замjеника предсjедника Одбора Mиодрага Линту са активностима Удружења крајишких Срба „Прело“ из Чикага, које је основано 2002. године. Удружење окупља Србе са ширег подручја Чикага, Индијане и Висконсина и има oко 100 активних чланова, као и 160 чланова, који помажу удружењу. Чланови су поријеклом са простора Србије, Републике Српске, Федерације БиХ и данашње Хрватске тј. са подручја Далмацијe, Ликe, Кордунa, Банијe, Славонијe и Барање. Кроз своје активности и манифестације удружење се бави хуманитарним радом и помаже обнову српских храмова у Хрватској, рад крајишких удружења у Србији, Републици Српској и Хрватској, цивилним инвалидима рата, повратничким породицама и талентованој дjеци.

Данчуо је рекао да је удружење  формирано са циљем да се стари и нови досељеници (послије ратова 90-тих година) друже и присећају обичаја крајева из којег воде поријекло. Планови су много амбициознији, а један од нјих је да се оформи  културни центар и музеј Срба Крајишника у Чикагу! Сваке године у Чикагу организује се манифестација под називом «Крајишко прело». То је централни догађај Срба  Крајишника на који дође од 500 до 1.000 посјетилаца, а поред Крајишника значајан је број посјетилаца Срба из Матице и Црне Горе. Од забавних манифестација припрема se Ловачкa забавa, а у јесен познатa Чикашкa кестенијадa на којој се уз мирис печених кестени одржава спортски програм са турнирима у фудбалу,  балотама и пастирским вишебојем. У  календару удружења је и један тужан догађај – Дан сјећања на све страдале Србе у новијим ратовима који се обиљежава прве недјеље августа Парастосом и другим комеморативним активностима.

Oн  је нагласио да све ове набројане активности имају хуманитарни карактер. На припремама и одржавању ових манифестација укључено је између 50 до 100 чланова. Сви  раде на добровољној бази, од којих већина и са својим породицама. Посебна захвалност свима њима који често пута знају да одсуствују и по више дана са посла да би одрадили послове за Удружење. Већина средстава које на овим манифестацијама заради расподељује се у хуманитарне сврхе. Укључени «Прело» помаже  активности удружења „Срби за Србе“ и „28. Јун“. Ове године помогли су снимање филма „Кордун – земља без људи“, обнову манастира Комоговина, рад СКД „Зора“, КУД Ћирило и Методије из Бусија, талентовано дијете Милоша Богдановића. Такође, купили су инвалидска помагала ратном инвалиду Драгану Сатрачу са Баније који је тешко рањен у злочиначкој хрватској акцији „Oлуја“ у августу 1995. Године, као и инвалиду Драгану Чабраји повратнику у село Сјеничак на Кордуну који је несрећним случајем крајем прошле године изгубио вид и који је као најмлађи члан бринуо о старим и немоћнима у своме селу. Удружење је помогло и породицу Лукач из Индијане поријеклом са Кордуна који су имали породичну трагедију.

Данчуо је на крају излагања предао књигу, коју је донио на поклон библиотеци Народне скупштине, а у питању је књига о Николи Тесли на енглеском језику и у америчком издању.

Никола Церовац је у разговору упознао Миодрага Линту  са радом и активностима Српског културног друштва „Зора“, које је обновило свој рад 1988. године у Кистању. „Зора“ је, као Привредно-просвjетно друштво „Зора“,  основанa 1901. године у Книну a њен последњи предсjедник Онисим Поповић је стрељан 1914. године у Сињу од стране аустроугарских власти као истакнути национални радник. Церовац је рекао да је главни циљ СКД „Зора“ очување културе, традиције и обичаја српског народа Книнске Крајине, Буковице и Равних Котара са пододбором у Бенковцу. Данашње активности „Зоре“ су: издавачка дjелатност (преко 150 издања); изложбена активност (крајишки ликовни салон) и колонија умjетничког братства манастира Крка. Награде које друштво додељује су: сребрни прстен умjетничког братства манастира Крка- за очување културног идентитета са подручја Српске Крајине; плакета са повељом се додељује институцијама и награда на Крајишком салону се додjељује младом умjетнику поријеклом из Крајине, који је завршио ликовну академију или академију умjетности.

Снежана Вељо, предсjедница КУД „Ћирило и Методије“, Бусије, је упознала Линту са радом и активностима Културно-умjетничког друштва Ћирило и Методије“, које је основано 2011. године и које окупља преко 120 активних чланова старости од 4 до 40 година у три фолклорне секције. КУД „Ћирило и Методије“ је друштво са највећим бројем Kрајишника у Србији. У оквиру КУД-а  је основана и библиотека. КУД даје значајан допринос очувању крајишке културе, обичаја, игре и пjесме и организује годишњу манифестацију „Стазама наших предака“, где наступају културно-умjетничка друштва са простора Србије, Републике Српске и Хрватске. Друштво наступа на више десетина манифестација, како у земљи, тако и у иностранству (Италија, Бугарска, Грчка…) и на најбољи начин преставља крајишку културу и традицију.

Миодраг Линта је рекао да ће Одбор помоћи организовање састанка у Министарству културе и информисања са циљем да се изнађу могућности за већу подршку активностима СКД „Зора“ и КУД „Ћирило и Методије“. Такође, он је рекао да ће Одбор успоставити још бољу сарадњу са удружењем крајишких Срба „Прело“ из Чикага, као и другим организацијама Срба у САД и шире у региону и дијаспори.

Информативна служба
Савеза Срба из региона

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)