Геноцид над Србима Кордуна: Страдање Пецке и перне у јесен 1941. године
У рану јесен 1941. године простор Кордуна био је поприште систематског затирања православног српског становништва. Усташке снаге Независне Државе Хрватске, састављене од хрватских и муслиманских јединица са подручја Вргинмоста, Глине и сусједне Велике Кладуше, спровеле су масовне казнене експедиције кроз српска села, остављајући иза себе спаљена огњишта и стотине звјерски побијених цивила.
ПОКОЉ И ЗАТИРАЊЕ СРПСКОГ СЕЛА ПЕЦКА
Страдање мјештана села Пецка започело је у љето 1941. године, када су усташе 3. августа побиле 56 српских сељана. Нови, још суровији талас погрома услиједио је од 13. до 17. септембра исте године.
Током ових пет дана убијена су 43 православна српска становника, махом жене, дјеца и старци који нису успјели на вријеме да избјегну у шуме. Већина жртава усмрћена је хладним оружјем и колективним спаљивањем у кућама и амбарима, док су готово сви стамбени и привредни објекти у селу потпуно спаљени.
Терор над овим насељем настављен је и наредне године, када су у прољеће 1942. усташке снаге побиле још 111 житеља Пецке. Током читавог рата, село је изгубило 333 становника српске националности, од чега је 289 евидентирано као непосредне жртве усташког терора, са прецизно публикованим поименичним подацима.
КРВАВИ ПОХОД НА ПЕРНУ И УБИСТВО СТОТИНА НЕЈАЧИ
Само дан након отпочињања септембарског покоља у Пецкој, 14. септембра 1941. године, сусједно српско село Перна претрпјело је потпуно разарање. Здружене хрватске и муслиманске усташке формације у само једном дану звјерски су усмртиле 115 српских сељака, међу којима су огромну већину чиниле српске жене, дјеца и старци.
Масовно клање и спаљивање живих и убијених људи у закључаним објектима поновљено је и у овом мјесту, након чега је село у потпуности спаљено до темеља.
У прољеће 1942. године настављен је покољ истог становништва, када је убијено још 215 мјештана Перне. Укупни ратни губици овог кордунског села износе 572 особе, од чега је 388 људи страдало као директне жртве фашистичког терора, међу којима је пописано чак 170 невине српске дјеце.
Памтимо ли?
Извор: УСКОК – Илија Смиљанић
