Сећање на српске жртве Вуковара
На српском гробљу Алеја у Вуковару, у суботу 12. септембра, одржан је парастос и помен за све жртве рата у овом граду.
Српска заједница се по дугогодишњој и устаљеној традицији окупља друге суботе у септембру како би одала поштовање свим погинулима у рату деведесетих година у Вуковару и околини. Тако је било и 12. септембра када је окупљање започело парастосом у Саборној цркви светог Николе, након којег су положени венци на српском гробљу Алеја.
– У Вуковару, али и у целој Хрватској је у јавности презентована једна истина која говори о страдању хрватског народа. Политичари су много гласни када је у питању та истина, а о српској истини нико не говори. Прве жртве у граду Вуковару су били Срби које дан данас нисмо пронашли. У граду Вуковару страдало је безброј људи и доста њих се још тражи, не знамо где су њихова тела, а о томе се ћути. Осим овог места, не постоји место у граду Вуковару где се можемо присећати наших жртава. Нажалост, све политике су водиле у једном смеру, а то је да српске жртве не постоје. Када је Србин у питању мисли се једино на агресора, на нешто негативно и лоше – рекао је заменик градоначелника града Вуковара и председник Градске организације СДСС-а Срђан Колар.
Овогодишњем сећању на српске жртве и полагању венаца присуствовали су чланови породица страдалих, представници српских институција, удружења и организација, који су уједно и организатори ове комеморације.
– Сваке друге суботе у септембру месецу и на Видовдан цела наша заједница се присећа пострадалих Срба, оних који су убијени или нестали и важно је да се сви заједно присећамо оних о којима нико не говори. У држави у којој пола милиона људи виче „За дом спремни“ и кличе неке поздраве из давних времена не можемо тражити никакво саосећање. Од џелата се правда не тражи. Зато је изузетно важно да ми водимо рачуна о нашој браћи, сестрама, очевима и мајкама који су убијени и да ту истину преносимо на генерације које долазе иза нас, на нашу децу и наше унуке. Једино ће тако истина да остане и опстане, без обзира на околности у којима живимо и што све више друштво и цела Европа иде у десно, ми морамо говорити о истини без обзира колико то можда опасно и непожељно било – каже председник ЗВО-а Дејан Дракулић.

Породице страдалих и данас, више од три деценије касније, носе тежину губитка и неизвесности, посебно оне чији најмилији још нису пронађени. Време није умањило бол, а потрага за истином и достојанственим сећањем на њихове најмилије за многе од њих и даље представља део свакодневице.
– Верујем да је сваки помен и позив за те људе болан, та бол не пролази и саосећам са свима, али је чињеница да је Република Хрватска пронашла већи број посмртних остатака, али они годинама нису идентификовани, људи нису позивани и на томе није урађено ништа. Неким чудом и када се пронађу посмртни остаци, брзо се то заборави уколико се не ради о „бранитељима“. Све породице и сви имају право да сахране посмртне остатке својих најмилијих и са дужним поштовањем се односимо и према тим људима, али исто тако захтевамо да се говори и о онима који су невино пострадали, убијени или нестали, без обзира што су припадници српске заједнице – додаје Дракулић.
И данас, деценијама након ратних дешавања, сведочења породица страдалих подсећају на тежину губитка и године неизвесности кроз које су многи пролазили. За неке од њих, потрага је трајала годинама, све до тренутка када су њихови најмилији пронађени, идентификовани и достојанствено сахрањени.
– Много ми значи када се заједница присећа наших жртава, ипак се неко сети наших бораца који су се борили. Мој син је пронађен и овде сахрањен. Боли ме то што данас наше жртве нико не проналази, за друге се труде да их пронађу и идентификују, а наше не – каже Вуковарчанка Терезија Томанић.
Сећање на страдале, како поручују из српске заједнице, остаје обавеза према породицама које и данас живе са последицама ратних губитака и према генерацијама које долазе. Зато се са Алеје и ове године чула порука да ниједна жртва не сме бити заборављена и да право на сећање припада свима.
Преузето са: СРБИ.хр
Пише: Маја Милановић