25 година од злочина у Сурдулици

КОМЕМОРАЦИЈА ИЗБЈЕГЛИЦАМА СТРАДАЛИМ У НАТО БОМБАРДОВАЊУ

Поводом Дана сјећања на српске жртве страдале током грађанских ратова у бившој Југославији у Сурдуици је 31. јула 2024. године одржана комеморација и помен убијеним избеглицама. У Нато бомбардовању Избјегличког центра у ноћи са 30. на 31. мај 1999. погинуло је 15 избјеглица са Кордуна и из Лике. Први пут ове године родбина, пријатељи, познаници и комшије су одали пошту овим невиним жртвама у организацији Завичајног клуба Корунаша из Београда и општинског одбора СУБНОРа из Сурдулице.

Парастос је одржан код заједничке гробнице на Масурничком гробљу у Сурдулици којег је служио мјесни парох Душан Џонић. Венце су положили представници Републичког комесаријата за избеглице и миграције, општине Сурдулица и Завичајног клуба Кордунаша, а цвеће више од 30 присутних појединаца.

Након тога комеморација је одржана у Сурдуличком културном центру. Председник Скупштине општине Сурдулица Немања Глигоријевић, говорећи после интонирања „На Кордуну гроб до гроба“ истако је да је Сурдулица место страдања која су се дешавала у свим ратовима. Тако је у НАТО бомбардовању ово место претрпело највише цивилних жртава и разарања. Сурдулица је била српска Герника.

-Међу невино страдалим били су и они који су протерани са својих огњишта, а бежећи од рата свој мир нису могли да пронађу ни овдје. Пронашла их је рука злочинаца. Њихово страдање не заборављамо, сваке године на годишњицу почетка Нато агресије 24. марта одржимо комеморацију и парастос, истакао је Немања Глигоријевић.

Свирепи чин бомбардовања специјалне болнице за плућне болести, тзв. “Санаторијума”, која је тада служила као колективни избјеглички центар, пример је непоштовања основних принципа међународног хуманитарног права истакла је заменик комесара за избеглице и миграције др Светлана Велимировић.

-У тој згради која је тада пренамењена у колективни центар, биле су смештене избеглица из бивших република СФРЈ, углавном из Хрватске, које су ту затражиле сигурно место и заштиту. Пројектили су погодили павиљон у коме је било смештено више од 140 избеглица, људи којима је било признато право на међународну заштиту, а коју им је та међународна заједница то право одузела, истакла је др Велимировић.

У тим објектима погинуло је 20 лица, међу којима и избеглице, а више десетина лица је повређено. Месец дана касније, у америчком Конгресу, могло се чути да је „реч о тоталној несрећи“, да је „људска грешка довела до удара у болницу. Погодили смо болницу. Нисмо хтели. Пилот се збунио“. Кажу колетерална штета? Још једна!

-Зато не смемо заборавити ове људе који су избегли из Хрватске у августу 1995. године, спасавајући главе пред хрватском војском у „олуји“, верујући да су, иако су остали без дома и имовине, макар сачували своје животе и нашли сигурно место за живот. А онда се десио нови рат, НАТО бомбардовање Југославије и смрт далеко од родне груде. На жалост, за отети завичај и изгубљене животе избеглица из Лике и Кордуна који су уточиште потражили овде у Сурдулици још нико није одговарао, закључила је помоћник комесара за избеглице и миграције др Светлана Велимировић.

У наставку комеморације у Сурдулици своје сећање препуно емоција на ту кобну ноћ изнео је Петар Мађерчић, избеглица са Кордуна, који се у том тренутку задесио у близини бомбардованих зграда и срећом остао неповређен. Сјећа се дружења са страдалима са којима је четири године дјелио радости и туге у сурдуличким колективним избјегличким центрима ишчекујући боље дане.

-Прошло је 25 година од најдуже ноћи у мом животу, ноћи која траје и која у мени никада неће проћи. У сећању су ми Малобабићи и поносна мајка Босиљка и деца Миена, Миленко и Раде. Сећам се њихових осмеха. О како би данас Босиљка била сретна са својим унучићима! И даље се питам зашто су бомбардовани болница и избјеглички центар који су били видљиво означени? Захваљујем се грађанима Сурдулице са којима смо дјелилили и добро и зло, истакао је Мађерчић.

Кордун, као и Сурдулица није био поштеђен страдања ни и у једном рату. И баш на дан 31. јуна десили су се страшни усташки злочини 1941. у глинској и 1942. у садиловачкој цркви.

-Усташе су у пламен запаљене цркве у Садиловцу бациле 149 дјеце, 24 из колјевке, тада је настала „На Кордуну гроб до гроба“. И овде у Сурдуици су страдали цивиле, жене, старци и дјеца. Међу њима и наши са Кордуна. Хвала општини Сурдулица што чува сјећање на њих, а ми се обавезујемо да ћемо сваке године доћи да обиђемо њихов гроб и да одржимо парастос и комемораацију, рекао је члан председништва Републичког одбора СУБНОРа Ђуро Шкаљац.

Стрададања Сурдулице у НАТО бомбардовању у својој књизи је документовао Најдан Стојановић. Делове тога свједочанства читала је председница општинског СУБНОРа Марија Стојановић.

У  програму комеморације учествовале су чланице Пјевачке групе „Чуваркућа“ из Београда, док је „Мајку Православну“ рецитовала ученица сурдуличке гомназије Николина Савић.

Учесници комеморације могли су да погледају и изложбу фотографија и друге документе који сведоче о разарању Сурдулице.

 

Сви учесници комеморације обавезали су се да неће допустити да жртве буду заборављене, а на састанку са општинским челницима договорено је уређење и одржавање заједничке гробнице у којој су сахрањене избјеглице. За ту намену биће покренута и акција прикупљања добровољних прилога коју ће организовати Удружење крајишких Срба Прело у Америци и Завичајни клуб Кордунаша у Београду.

С. Данчуо