Повезивање културних институција Срба које сарађују са Матицом српском
У седишту Матице српске у Новом Саду 8. марта одржан састанак представника српских културних институција из Србије, Хрватске и БиХ са представницима Матице српске и промовисан Зборник радова са научног скупа у Вуковару одржаног 2018. године.
Српски културни центар из Вуковара и најстарија и најзначајнија културна институција Срба Матица српска настављају плодоносну сарадњу која је резултат протокола потписаног још 2014. године. Након што је недељу дана раније у Вуковару представљен Летопис Матице српске јуче је у Матици српској промовисан Зборник радова са научног скупа одржаног 2018. године у Вуковару поводом стогодишњице завршетка Првог светског рата.
У име деветорице аутора чији су радови заступљени у овом Зборнику говорили су директор СКЦ-а Срђан Секулић, уредник Зборника Вељко Максић, др Милан Гулић, др Урош Станковић и др Милан Мицић. Пре саме промоције ауторима и публици обратио се председник Матице српске проф. др Драган Станић.
– Желимо да Матица српска помаже нашем народу ма где да он живи у мери у којој је то за њега корисно, да то буде ненаметљиво и у складу са специфичностима под којима они живе у државама из којих долазе. Државне границе су реалност коју сви ми прихваћамо, али те границе нису и не треба да буду препрека за нашу културну сарадњу и да на тај начин будемо повезани на једном ширем простору – рекао је између осталог проф. Станић у свом обраћању.
Била је ово прва промоција овог Зборника ван Хрватске од његовог објављивања 2021. године. Промоције ван источне Славоније, Барање и западног Срема онемогућила је пандемија коронавируса и епидемиолошке мере које су отежавале прелазак државних граница.
Уочи саме промоције Зборника радова одржан је састанак на коме су се окупили представници културних институција Срба из Србије и земаља у окружењу, односно Хрватске и Босне и Херцеговине.
– Састанак је имао за циљ да окупи институције културе и удружења грађана који сарађују са Матицом српском и које имају с њом потписане протоколе, да се људи међусобно упознају и да та културна сарадња не иде само од Матице српске и ка Матици српској него да она буде вишесмерна, да се програми размењују и да се тај креативни потенцијал који имамо развија и шири. Потребно је да се повезујемо, да разговарамо и да стварамо један мозаик српског културног простора у ком би деловали на културном плану и где би Матица српска, која има двовековно искуство у томе, подржавала све оне институције, појединце и људе који организују и производе културне садржаје који су од значаја за српски идентитет. Очување језика, писма, вере, српског имена и презимена је циљ Матице српске постављен још пре два века, а данас је то поготово важно када Срби живе подељени у много више држава него што је то било у прошлости – објаснио је генерални секретар Матице српске др Милан Мицић који је био и иницијатор овог састанка.
На самом састанку директор СКЦ Вуковар Срђан Секулић и председник Одбора за културу Заједничког већа општина Вељко Максић упознали су присутне са радом и могућностима СКЦ-а и Одбора за културу. Да је састанак и те како имао смисла доказ је и чињеница да су успостављени контакти и размењене идеје о међусобној културној сарадњи, а било је и конкретних договора.
Месец Матице српске у Вуковару наставља се у среду 15. марта када ће у Вуковару у оквиру програма СКЦ средом бити представљена књига „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине“. О књизи ће говорити управница рукописног одељења Матице српске проф. др Зорица Хаџић, управница послова Матице српске мср Јелена Веселинов и генерални секретар Матице српске др Милан Мицић. Програм почиње у 19 часова.
Преузето са: Срби.хр
