Одржана је изборна скупштина Удружења пензионера из Хрватске
У Великој сали ГО Нови Београд 22. децембра 2024. Удружење пензионера из Хрватске одржало је изборну скупштину.
Овом приликом угостили су Јелену Борић и Дејана Живковића из Српског народног вијећа, народног посланика Миодрага Линту, представника Комесаријата и генералног секретара Удружења Срба из Хрватске Милојка Будимира, новинарке Драгану Бокун и Јовану Марић.
Минутом ћутања одата је пошта трагично страдалим у несрећи на Жељезничкој станици у Новом Саду, као и преминулим члановима скупштине и удружења.
Професор Миле Рајчевић каже да је Удружење у почетку, када је основано, заступало права и интересе 57.500 пензионера који су примали пензије преко Комерцијалне банке, и њихових потомака. Данас је то око 60.000 пензионера, који већином примају пензије из Хрватске и Србије.
Република Хрватска ускратила је радом стечена права својим протјераним грађанима српске народности од 1991.године и једностраном одлуком, без рјешења, или одлуке обуставила исплату пензија. Обнова исплате пензија почела је да тече када је потписан Споразум о нормализацији односа између Савезне Републике Југославије и Републике Хрватске, од 1997. године, али од подношења захтјева па унапријед. Обустављена је 81 пензија у просјеку по пензионеру.
– Удружење се у више наврата обраћало надлежним органима Републике Хрватске, од предсједника државе, премијера, министра за рад и запошљавање… заштитнику грађана. На сваки наш допис хрватска страна би одговорила негативно. Хрватска страна не уважава Удружење пензионера као институцију, а на наше обраћање редовно напомену, да сви који су незадовољни могу да се особно јаве надлежним институцијама у Хрватској. Но, пракса показује, да никоме ко се особно обратио нису удовољили. Грађани српске народности, који су покретали судске спорове, спор су изгубили, јер је хрватско правосуђе у служби политике хрватске државе. Удружење се писмено обраћало предсједнику Републике Србије Александру Вучићу са молбом да прими на разговор представнике Удружења, који би га упознали са актуелном проблематиком.
У протеклим годинама организовали су љетовање у Грчкој, више излета и екскурзија у Србији под мотом „Упознај Србију да би је више волио“. Посјетили су многа значајна културна и историјска мјеста у Републици Србији и Републици Српској. Одржавали су редовне сједнице Скупштине, Главног одбора и сједнице Прадсједништва Удружења.
– Присутни смо у електронским и штампаним средствима јавног информисања, издавали смо књиге наших чланова, сарађивали у листу Савеза Срба из региона Српском колу, уз захвалност што прати наш рад и објављује наше активности, писали у осталој штампи, судјеловали у панел дискусијама, ТВ-емисијама…
Сарађујемо са Комесаријатом за избеглице и миграције Републике Србије, Хуманитарним центром за интеграцију и толеранцију, Нови Сад, Канцеларијама Владе Републике Србије, Канцеларијом за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и за Косово и Метохију, кровним организацијама, избјегличким и завичајним удружењима Срба из Хрватске: Асоцијацијом избјегличких и других удружења из Републике Хрватске и Коалицијом удружења избјеглица у Републици Србији, Савезом Срба у региону, Удругом финансијски оштећених грађана, Вуковар.
Предсједник Удружења Јован Каблар присјетио се периода када је основано Удружење пензионера. Прво је постојало као Одбор пензионера при Демократској иницијативи Книн (ДИК) којим је руководио покојни Матијаш.
– Издвојили смо се и регистровали као удружење 2007. године. Били смо много ангажовани. Хрватска је укинула пензије у 9. мјесецу 1991. године Србима, без икаквог обавјештења. Прво су се општине сналазиле, да би касније добијали, када се укључио Фонд из Србије, неке мале своте, 10, 15 марака. То је трајало до мирне реинтеграције, 1997.
Услиједило је прикупљање контаката пензионера, звања, узимање њихових података. Учествовали су на Међународним научним скуповима, округлим столовима и многим састанцима.
Обрадили смо два анекса из Бечког споразума, Анекс Г (Приватна својина и стечена права) и Анекс Е (Пензије).
– О та два анекса смо направили закључке које смо доставили Влади, али се Влада оглушила. Хтјели смо да Влада формира радне групе које ће да раде на том проблему. Од периода када је на као министар за рад, борачка и социјална питања дошао Вулин, па до данас имамо слабу сарадњу са овим министарством. Када тражимо пријем код министра или дође помоћник министра или државни секретар. Изнесемо захтјеве, на крају никада не добијемо никакаву повратну информацију. Најавили смо се код новог министра Старовића, и надамо се да ће нас примити.
Каблар каже након многих састанака радних група из Србије и Хрватске дошло се до закључка да у Споразуму о социјалном осигурању између Хрватске и СР Југославије има један проблем, и Хрватска се обавезала да ће направити измјену и допуну тог споразума.
И дошла је допуна која се односила само на то, да то више није споразум о социјалном осигурању СР Југославије и Хрватске него Србије и Хрватске, дакле ништа о неисплаћеним пензијама.
Обратили су се и организацији у Женеви која штити права пензионера избјеглица. Вијеће је прихватио представку и послали Хрватској која је имала примједбу да ми нисмо избјеглице, него да су добровољно отишли. Велико вијеће није прихватило њихове примједбе, него су именовали три члана комисије (њихова имена, контакти и адресе су били јавни) који су њихов преијдлог одбили.
Јован Каблар је поручио новом руководству да наставе борбу јер све док борба траје, битка није изгубљена.
Јелена Борић из Српског народног вијећа из Загреба води правни одјел заједно са 11 колега.
– Пензије су лична имовина и требају се разматрати као имовина која припада ономе ко је остварио, али је и насљедива. Пензије су питање политичке воље. Видим наду у тзв. Оперативном програму за националне мањине који Влада Хрватске доноси у споразуму са политичким представницима националних мањина у Републици Хрватској. Једна од тачака подразумијева и поновно отварање питања доспјелих неисплаћених пензија. У тој тачки пише да ће Влада Републике Хрватске наћи начина и програме да се на правичан начин ријеши то питање. Формулација која обећава пуно, али не нуди још ништа.
Народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта каже да је питање доспјелих и неисплаћених пензија једно од бројних отворених питања са Републиком Хрватском.
– Свима нам је јасно да у Републици Хрватској не постоји никаква политичка воља да се рјешавају ово и друга питања и да се од завршетка рата 1995. води планско цементирање етничког чишћења српског народа са подручја Крајине и урбаног дијела Хрватске, више од пола милиона протјераних Срба.
– Ова су питања политичке воље и удружења и појединци немају никакаве шансе у борби са Хрватском да остваре своја права. Једина шанса да се нешто учини јесте да Србија, као наша матична држава покрене та питања и да у свом програму Влада дефинише ова питања као једно од важних циљева Владе. Нажалост, то се до сада није десило.
Као народи посланик постављао је посланичка питања у вези са тим проблемима, организовао да Одбор за дијаспору и Србе у региону расправља о тим питањима у Скупштини Србије, говорио у медијима, али није имао успјеха.
– Наравно, како је и Јово рекао на крају свог излагања да не смијемо никада одустати од борбе за наша људкса, имовинска и стечена права. Темељ треба да буде Бечки споразум. Мислим да би било важно да имамо посебну државну институцију за то.
Генерални секретар Удружења избјеглица из Хрватске Милојко Будимир наглашава да се Срби из Хрватске не смију помирити са овим стањем.
– Нажалост, не чују добро институције ове државе за наше проблеме. Имамо свесрпску декларацију која је усвојена у овој години и нисам у њој видио да има ишта везано за нас, Србе из Хрватске. Односи се на Србе у региону, али нема ниједног, става ниједног члана који се односи на Хрватску. Удружење Срба из Хрватске наставља сарадњу са Удружењем пензионера, и обећавам да настављамо наша путовања. Морамо се договорити за активности за сљедећу годину – рекао је Милојко Будимир и захвалио се Јови Каблару за све што је учинио.
Бранко Бинић такође каже да је био на Свесрпском сабору на Тргу републике 8. јуна и да на њему није било ријечи о Србима из Републике Српске Крајине и Хрватске. Нико их није споменуо, а било је много говорника.
Академик Јован Дробњак захвалио се Јовану Каблару на позиву и рекао да треба да се акценат стави на млађе који остају да нешто упамте и знају и да се права српска не смију заборавити и пожелио успјех новом руководству.
Радно предсједништво на изборној Скупштини: Јован Кабнар, Љупче Мандић, Јован Чанак, Златибор Сладић, Младен Пријић, др Саво Лазић и Миле Рајчевић.
Извјештај Надозрног одбора поднио је предсједник др Саво Лазић.
За предсједника Удружења изабран је мр Јован Чанак, за предсједника Скупштине: Љупче мр Мандић, за предсједника Главног одбора Златибор Сладић, за предсједника Надзорног одбора: др Саво Лазић и за секретара Младен Пријић.
Досадашњи предсједник Удружења Јован Каблар за заслуге за рад Удружења од оснивања до данас именован је за почасног, доживотног предсједника Удружења пензионера из Хрватске, Београд. Јован Каблар је један од оснивача Удружења, својим дугогодишњим радом, залагањем и ентузијазмом оставио је неизбрисив траг у раду Удружења, као човјек, патриота и борац за остваривање права оштећених пензионера и осталих програмских садржаја до реализације истих, које су Удружење чинили препознатљивим.
Мр Љупче Мандић каже да већ дуго година познаје Јована Каблара.
Као млад инжењер запослио сам се у Електропривреди, и као малђи руководилац зао сам ући у проблеме. Сваки пут у тим тренуцима бих помислио шта би у тој ситуацији Јово направио, и сваки пут бих допро учионио. Већ дуго година сарађујемо, и другујемо пуних 50 година и као резултат свега тога овдје сам данас са вама. Рекао је Мандић и захвалио се на указаном повјерењу и замлио стару управу да помогне у почетку новоизабранома.
Предсједник Удружења Ћиро Личка Калдрма Дрвар Жељко Бурсаћ уручио је поколон Јовану каблару који ће га подсјећати на Тромеђу Босне, Лике и Далмације.
– Новом руководству желим сретан рад, да збије боље редове и да успуијемо у нашим хтјењима колико можемо и колико нам мајка Србија и Хрватка дозволе.
Ускоро се очекује промоција књије Јована Каблара Исповијест једног прогнаника.
Након Скупштине оррганизатори су приредили послужење захваљјући Ресторану Плитвице.
Новинарка Српског кола
Драгана Бокун
