Одржано 20. Крајишко вече у Смедереву
Олуја нам не може ништа, ону најгору смо већ преживели!
У организацији Удружења Крајишника града Смедерева и Удружења бораца Крајине у Републици Србији одржано је традиционално Крајишко вече у Смедереву, на већ добро познатом месту „Мотел на Раскршћу“. Иако је те вечери 5. Априла 2025. године најављена олуја, гости су без оклевања пристизали у ресторан из свих крајева Србије, па чак и из Републике Српске-јер су Крајишници навикли да ходају кроз олује.

Управни одбор: Милан Шумоња, Милан Ћалић, Милан Гаћеша и Ратко Шупица
Вече у којем славимо Крајину, наш завичај, наше претке и боримо се за опстанак сећања на њих у нашим срцима званично је отворила пјевачка група „Тромеђа No1“ познатим речима: „Ора има небо/риба има море/јелен има шуму/а вук има горе.“ Овако је у само једном тренутку група испунила целу салу осећањем поноса помешаним са трагом вечног жала.


Група „Тромеђа No1“ настала је 2001. године, а име је добила по истоименој области, која представља гранично подручје Босне, односно Крајине (Босанске Крајине), Далмације и Лике. Њени чланови Рајко Радан, Љубиша Остојић и Ђорђе Станић су заједно са Момом и Додиром увесељавали госте кроз читаву ноћ. Међу крајишким пјесмама нашла се и по нека србијанска у част госта који је дошавши овде из Крушевца са својим друштвом са нама прославио свој 65. рођендан.
Госте је поздравио Милан Гаћеша, предсједник Удружења бораца Крајине у Републици Србији.

„Ја вас молим да будемо сложни, јер само заједно можемо све. Све што радимо, радимо у интересу свих вас и ово дружење и зато бих молио омладину, младе људе, који желе да нас замене да будуд са нама док ми још можемо да им помогнемо Да се ова наша традиција никад не заустави. Да ми као Крајишници Кордуна, Лике, Далмације, Славоније, Барање и Баније, никад не заборавимо ко смо, никад не заборавимо наше корјене, никад не заборавимо културу сјећања на наша подручја.“
„Свих 20 Крајишких вечери ми смо као екипа носиоци те обавјести да 21. Крајишко вече организујемо на истом мјесту-Мотел на Раскршћу, уз „Тромеђу“ и још некога као госта изненађења.“ Следеће Крајишко вече одржаће се 1. 11. 2025. са почетком у 19 h.
Гаћеша је затим најавио већ дуго ишчекивану томболу са великм бројем награда за срећне добитнике. Дугогодишњи спонзори овог дешавања су и ове године учествовали у његовом остваривању:
„Лика промет Пожаревац“, Месни производи „Бранко Чварак“, Т.Р. „Брана“, Мики фризер, Удружење параплегичара Смедерево, Медено срце, Олгица и Жарко Удовице, Шлеп служба „Беговић“, „Мункман“ Чомби, Кројачка радња-Ђурђа Рајшић, Т.Р. Шушњар Бранко, Стругара „Урош“, Весна Слабиња, Зока Бубушинац, Бјелајац, „Полиестер Београд“, „Козар“, Удружење Крајина, Гаги Живановић.



Било је ово још једно вече за памћење, испуњено пријатном, можемо чак рећи и породичном атмосфером, срдачним речима и поново обовљеним познанствима. Надамо се да ће ово традиционално коупљање свих Крајишника у Смедереву потрајати још годинама.
Текст и фото: Наташа Деветак












Branka
/
Otvoreno pismo organizatorima „Krajiške večeri“ u Smederevu 01.11.2025!
Sutra bi trebala biti tišina. A ne pjesma.
Sutra je tačno godinu dana od tragedije u Novom Sadu, kad je život izgubilo šesnaestoro ljudi i jedna nerođena beba.
Sutra bi, po svakom ljudskom i Božjem zakonu, trebala biti nacionalna žalost.
Dan kad se ne svira, ne pjeva i ne slavi. Dan kad se pali svijeća i ćuti.
Ali dok Novi Sad nosi svoje rane, dok porodice još uvijek traže smisao i utjehu, u Smederevu se sutra sprema veselje — „krajiško veče“.
Hotel koji je dao prostor, organizatori koji ga priređuju i svi koji su kupili karte i planirate da sutra pjevate — znajte:
nije ovo vrijeme za pjesmu,
nije ovo vrijeme za veselje,
nije ovo čak ni pitanje Krajine ni Srbije — ovo je pitanje ljudskosti.
Zaboravili ste i 4. august. Zaboravili ste da su vam đedovi ostavili časno ime.
Ne kaljajte svoja imena!
Kako možete, ljudi, sutra, kad se Novi Sad sjeća svojih mrtvih, dizati čaše i okretati se u kolu?
Kako možete pjevati dok majke, očevi, braća, sestre, nečiji đedovi i bake plaču?
Kako možete slaviti dok se zemlja još nije smirila nad tijelima nevinih?
Kako možete pjevati, umjesto da dignete glas i pitate — zašto još niko nije odgovarao za smrt šesnaestoro ljudi i jedne nerođene bebe?
Kako možete, dok naša djeca stradaju, naše majke i sestre?
Ako imamo ijednu mjeru ljudskog dostojanstva, onda sutra mora biti dan tišine.
Dan kad ćemo upaliti svijeću za svako ime i reći: „Ne zaboravljamo.“
Jer narod koji pjeva dok mu mrtvi leže još nepomenuti — taj narod prestaje biti narod.
A sad — okrenite autobuse prema Novom Sadu, ili sjedite kod kuće.
Otkažite ovu sramotu u ime krajiških imena naših prađedova — i ne griješite više.
Bog sve vidi.
📖 Књига пророка Амоса 5:21–24
(позив на искрено покајање и против празног весеља у вријеме неправде)
„Мрзим, презирем ваше празнике и не мили ми се ваши сабори.
Петак, 31. октобар 2025.Јер ако ми принесете жртве паљенице и дарове своје, нећу их примити,
и на жртве захвалне од товне стоке ваше нећу ни погледати.
Удаљите од мене буку пјесама својих,
јер нећу да слушам свирку харфа ваших!
Него правда нека потече као вода,
и правица као бујица која не пресушује.“