За Сарајево Дејтон „лудачка кошуља“ – Тито им у срцу
Они који су деведесетих тражили смрт Југославије и независну Босну и Херцеговину славе „комунистички“ 25. новембар као Дан државности Босне и Херцеговине, а не један од два датума везана за Дејтон која су им и донела државност јер тиме желе да прикажу да „босанскa нацијa“ има историју и традицију што није тачно, оцењују саговорници Спутњика.
Сарајевски политичари не желе да славе датум кад је БиХ успостављена као држава, дакле, ни 21. новембра кад је у Дејтону договорен мировни споразум, ни 14. децембар када је званично потписан у Паризу, већ као Дан државности дан славе 25. новембар, годишњицу Првог заседања Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења БиХ ( ЗАВНОБИХ) у Мркоњић Граду одржаног 25. и 26. новембра 1943. године.
Искривљена историја
Разлог за овакав став Сарајева, према речима историчара Драгана Петровића и политичког аналитичара Анђелка Козомаре, постоји и њега треба тражити у њиховој тежњи да им се призна да као народ и држава одувек обитавају на том простору.
Петровић подсећа да су у феудалном периоду постојале феудалне државице које нису имале национални карактер, тако да постанак средњовековне Босне не имплицира да је у питању нека нација.
„То је била углавном српска средњовековна феудална држава као што су били Дукља, Зета, Паганија и тако даље… Тако да Босна нема традицију а она није постојала као држава ни у Отоманској империји, то је била само област. Између два светска рата Босна такође није постојала већ бановине које су углавном биле насељене Србима. Није постојала Босна као административна нити као независна држава или неки национални ентитет. Њу је Тито створио и зато Сарајево осећа према Титу наклоност. Али у АВНОЈ-у је речено да нема муслиманске нације и да је никада пре тога није ни било већ могу да се изјасне као Срби или Хрвати или национално неопредељени,“ подсећа Петровић.
Тако је било све до 1971. године, истиче наш саговорник, кад је декретом Комунистичке партије Југославије створена муслиманска нација.
„Према томе они и те како имају разлога и инстиктивно осећају да их је Тито створио, дакле Босну у Јајцу а њих ’71. године. Чињенице су да су се они конституисало као национална одредница иако је све то врло упитно. Подсетићу да су се истакнуте личности муслимани изјашњавали као Срби као на пример Алија Изетбеговић и тако даље. Према томе, њихова историја је плитка и танка. Идентитет је упитан јер они имају само верску одредницу и ништа друго,“ објашњава саговорник Спутњика.
Лудачка кошуља
Анђелко Козомара подсећа је Бошњаци нису никада били срећни због Дејтонског споразума и да га је Алија Изетбеговић једва прихватио.
„Бошњачко политичко руководство већ 30 година обмањује и свој народ, и сами себе разним теоријама о вишевековном постојању БиХ као државе иако знамо да је она као самостална држава настала први пут управо Дејтонским споразумом 21. новембра 1995. године. Дакле, пре тога БиХ као држава није постојала. Чак и у бившој СФРЈ је била део те државе као једна од република, а не самостална држава. Узимањем овог датума за Дан државности Сарајево жели да докаже како је БиХ настала као држава давно и зато славе тај датум као празник,“ каже Козомара.
У питању је настојање Сарајева да се прикаже нешто што историја не познаје и што, каже саговорник Спутњика, нигде није записано.
„Што је најгоре, ни они сами не верују у то јер да верују они би се трудили да се донесе закон о празницима на нивоу БиХ јер тај закон не постоји. Зато сваки ентитет обележава датум који њему одговара. Датуми који су везани за Дејтон њима никако не одговарају јер је Алија Изетбеговић као суђени и пресуђени исламски фундаменталиста рекао да је њима у Дејтону навучена лудачка кошуља и то је остало до данас у бошњачком руководству да је Дејтонски мировни споразум за Бошњаке „лудачка кошуља“ јер им није испуњено оно што им је некада неко обећао да постану унитарна држава са већином Бошњака, односно муслимана у то време“, истиче Козомара.
Како им то није пошло за руком да остваре, додаје он, Бошњаци и не желе да обележавају један од два датума везана за Дејтон као Дан државности БиХ.
Иначе, Република Српска и Хрвати у БиХ не признају 25. новембар као Дан државности Босне и Херцеговине.
