Пет векова молитве у камену – почела обнова храма Светог Луке у Островици

У селу Островица, у Далмацији, покренута је обнова православног храма Светог Луке, у којем је прошле године обележен значајан јубилеј – 500 година од изградње ове светиње.

 

Испод средњовековне тврђаве Острвица и Мачковог Камена, једне од најпрепознатљивијих атракција овог дела Далмације, на прелазу између Буковице и Равних котара, на некадашњем поседу Брибирских кнезова из рода Шубића, смештено је село Островица. Ово место плодних њива и пространих пашњака, које мештани често описују као „мали рај на земљи“, удаљено је свега четири километра од Лишана Островичких и главне саобраћајнице која води ка Бенковцу.

 

Ту, међу брдима скривен од погледа случајних пролазника, већ пет векова одолева времену и невремену православни храм посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Луки. Под његовим сводовима генерације мештана су се кроз векове окупљале да прослављају празнике, да се моле и да достојанствено испрате своје ближње, остављајући у сваком камену сведочанство о минулим временима и животу каквим се овде некада живело.

 

Историјски корени Островице и храма

 

Док мајстори ужурбано раде на реконструкцији кровишта, како би се храм заштитио од даљег пропадања пред надолазећу далматинску зиму, свештеник Милан Грубић прича о селу, храму и људима који, упркос недаћама и времену, нису заборавили корене и светињу својих предака.

 

– Ово село има једну посебну, неописиву лепоту, нешто што се не може лако речима објаснити, али сваки путник који овде дође осети део те Божије творевине. Историјски пут Островице води дубоко у прошлост, све до античког доба и Римљана, о чему сведоче бројни остаци пронађени у околини. Изнад села је Мачков Камен, где су у различита времена постојала бројна утврђења. Некада је ово била земља Шубића, као и Брибир, затим су дошли Турци, па Ускоци котарски. Познато је и да је Стојан Јанковић био командант Островице. Кроз све те промене путује и овај храм, чија изградња датира из 1524. године и чији смо велики јубилеј обележили прошле године. Храм је посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Луки, и занимљиво је што нико од мештана не слави Светог Луку као своју крсну славу, али као храмовну славу га сви прослављамо и тада се највише људи окупља у селу. Знамо да је Свети Лука био ученик апостола Павла, а ми у Далмацији добро памтимо предање да је и сам апостол Павле прошао овим крајевима – каже свештеник Милан Грубић, парох ђеврсачки, нескривајући радост што је управо у његово време започета нова обнова ове древне светиње.

 

Покретање обнове после великог јубилеја

 

На месту где су некада ходили војници и ускоци, данас стоји једна од најстаријих светиња Митрополије далматинске, подигнута давне 1524. године. Поводом 500 година постојања ове богомоље, а благословом његовог високопреосвештенства митрополита Никодима, покренута је иницијатива за њену обнову, како би се уклонили трагови страдања нагомилани кроз векове.

 

– Кроз минуле векове ова црква је делила судбину овдашњег народа. Страдала је још у време Турака, али је увек изнова васкрсавала, захваљујући онима који су је гледали као стуб, као ослонац, као место сабирања у најразличитијим приликама. Сада је на нама да је обновимо, сачувамо и вратимо јој сјај који заслужује. Најважније је, пре свега, да храм буде богослужбени простор и да се у њему служи света литургија. Узалуд су златни храмови ако у њима не служимо Богу, ако се не окупљамо и не приступамо светим тајнама. Благословом митрополита Никодима започели смо прву фазу обнове – санацију кровишта, како бисмо спречили унутрашње пропадање храма. У складу са средствима којима будемо располагали наставићемо и следеће фазе, а посла је много, јер је стање храма прилично лоше – објашњава отац Милан.

Прва фаза радова је при крају, захваљујући донацијама благочестивог народа, комплетна реконструкција кровишта је завршена. Међутим, у наставку обнове следи још више фаза како би храм био у потпуности заштићен од пропадања.

 

Село Островица је пре рата имало око 60 домова и 250 становника. Данас у селу живи свега двадесетак активних домаћинстава са нешто више од 50 православних Срба. Иако љубави и привржености свом селу и светињи не недостаје, сами мештани нису у могућности да изнесу терет читаве обнове.

 

– Цео пројекат обнове је за наше могућности готово немогуће реализовати до краја. Људи је мало, а већина је старије животне доби. Имамо две-три млађе породице које заиста носе велики део терета обнове и велика су ми подршка, али сами не можемо све. После кровишта нас очекује уређење унутрашњости храма, као и дренажа око цркве да бисмо је заштитили од воде која подрива темеље. Биће потребно обијање старог малтера, инјектиранје зидова, изолација, ново малтерисање, израда иконостаса, уређење подова и, ако буде воља Божија и слоге међу нама, на крају и фрескописање – истиче отац Милан.

 

Позив свима који воде порекло из Островице

 

Зато свештеник Грубић упућује позив свима које порекло везује за ове крајеве да помогну обнову петовековне светиње која и данас бди над селом, чекајући нека боља времена.

 

– Знамо да, обнављајући светиње, обнављамо и себе. Чувамо успомене на претке који су их градили и обнављали, на оне чији земни остаци овде почивају и чији су гробови најбољи сведок нашег постојања. Остављамо траг будућим поколењима, светињу која ће окупљати народ у радости и жалости, место молитве и сабирања, стуб опстанка који ће, ако Бог да, и у вековима што долазе бдети над нашим селом и гробљем. То је наш аманет. Верујем да људи из ових крајева, ма где живели, то неће заборавити. Чак и онда када више не буду имали ни где ни коме да се враћају, увек ће имати једна врата која ће их дочекати, свећу која ће горети за њих, и некога ко ће се помолити за њих и њихове породице – поручује свештеник Грубић.

У Островици су некада живела православна презимена Атлагић, Бачкулић, Бјелан, Борак, Кусало, Мачак, Мандић, Медић, Памучар, Цвјетан, Чотра, као и римокатоличка Занатић и Мијаљевић. Неких од тих презимена у селу више готово да нема, али њихов траг није нестао. Чувају га натписи на надгробним споменицима и крстовима, имена оних чији су животи уграђени у ово село, поља, брда и у сам храм који ће, након обнове, и у вековима који долазе бити сведок православља на овим просторима.

 

Подаци за уплату за обнову храма:

 

Обнова храма Светог апостола и јеванђелисте Луке у Островици
Прималац: СПЦ у Хрватској, Епархија Далматинска, Црквена опћина Бјелина
Назнака: „За обнову храма Св. Луке у Островици“
ИБАН: ХР8424020061100579043
СWИФТ/БИЦ: ЕСБЦХР22
Банка: Ерсте & Стеиермäркисцхе Банк д.д.

Аутор: Васка Радуловић

Извор: срби.HR