Значај правне заштите и имовине СПЦ малих сеоских цркава, капела и гробаља у Федерацији БиХ

Приликом одржавања манифестације “Сајама завичаја“ 08.02.2026. године у Мастер центру Новосадског сајма одржана је трибина у вези са Значајем правне заштите Српске православне цркве, малих цркава, капела и гробаља у Федерацији БиХ у организацији Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону. Трибини су присуствовали представници Републичке управе за геодетске и имовинске правне послове Републике Српске на челу са Дејаном Ђукановићем, помоћник директора РУГИПП-а за послове надзора, координатора Канцеларија за правну помоћ и лицима из Федерације БиХ и председник Одбора за заштиту права Срба у БиХ Ђорђе Радановић. Такође, присуствовали су представници Удружења “Дом“ и Удружења “Деком“, представници Центра за подршку повратницима из Босанског Петровца, као и других организација које под потршком Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова спроводе пројекте на тему заштите имовинских права Срба у Федерацији БиХ, представник СПЦ епархије бихаћко-петровачке, отац Јован Бањац. Најзад посебан поздрав упућујемо представницима локалних самоуправа из Федерације БиХ и Републике Српске који су данас овде са нама.

Уводничар и модератор трибине била је вршилац дужности помоћника директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у Министарству спољних послова Републике Србије Николина Милатовић Поповић, која је нагласила да је тема заштите и имовине СПЦ малих сеоских цркава,капела и гробаља у Федерацији БиХ покренута 2021. године:

• Темом имовинских права српског народа у Федерацији БиХ бавимо се од 2021. године када је у Требињу одржана конференција којој је присуствовао председник Милорад Додик, који нам је дао ветар у леђа. Међутим, није једноставно да се само та прича позиционира као битна. С обзиром на то да је тема сада додатно актуелизована, важно је истаћи да смо почетком 2025. године, имали састанак са представницима РУГИПП где смо добили једну значајну подршку да препознамо пројекте организација и удружења која су у стању озбиљно да раде на тему заштите имовинских права Срба у Федерацији БиХ. Један од тих пројеката 2025. године био је пројекат “Имовина има памћење“ и имали смо неколико различитих трибина у дијаспори и региону. Закључак из претходног периода био да није само довољно комуницирати путем друштвених мрежа и медија, него да је људима потребно прићи директно.

Николина Милатовић Поповић је истакла да је циљ да се подигне видљивост проблема, да се сугерише да постоје канцеларије за бесплатну правну помоћ, а то су канцеларије које функционишу унутар Републике Српске. Сад имамо потпуну подршку РУГИПП. Такође, тема је усмерена ка нашим људима у региону и у Републици Србији, али и онима који живе у дијаспори, који нису имали могућност да било шта чују о овој проблематици. И радећи тај посао, дошло се до сазнања да остаје један велики проблем српском народу у Федерацији БиХ, а то је стање православних гробаља у Федерацији БиХ и кренули су у пројекат који спроводи Удружење “Деком“ из Бањалуке. Ради се о пописивању православних гробаља, о чему је упозната Епархија бихаћко-петровачка. У контексту приче Босанска православна црква, у контексту приче стања тих гробаља, требало је активније се бавити том проблематиком:

О заштити имовине говорио је помоћник директора за послове надзора у Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове Дејан Ђукановић и истакао који су кораци предузети од састанка у јануару 2025. године у Министарству спољних послова Републике Србије где је започета расправа заштите имовине наших Срба у Федерације БиХ:

• Инсистуције које се баве имовином и имовинским правима и питањима су Влада Републике Српске, Министарства правде Републике Српске, Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске, Правобранилаштва Републике Српске и Адвокатске коморе Републике Српске. Радна група има задатак да прати активности и дешавања са имовином СПЦ у Федерацији БиХ и имовином Срба, који су избјегли и расељени или из других разлога нису физички присутни на тој територији. И Република Српска је на овај начин показала да ће на један институционални начин да помогне Србима и СПЦ у Федерацији ради заштите имовине и имовинских права цркава, гробаља, малих капела и осталог. Ми када видимо да тамо имамо, да је у Федерацији БиХ дјелују три епархије, бихаћко-петровачка епархија, митрополија добробосанска и митрополија захумско-херцеговачка, тако да и зворничко-тузланска чак. Тако да ћемо ми дати једну помоћ већ, ако могу рећи који су то кораци.

Отац Јован Бањац испред епархије бихаћко-петровачке истакао је да су проблеми са имовином присутни и да црква и епархија нема много у земље у свом власништву и да Срби све више продају своје домове и своја имања:

• Ми имамо могућност, уз помоћ Владе Републике Србије и Владе Републике Српске, да откупимо доста тога и сад имамо и фонд наменски за то, па ћемо видети како ће ићи. Мислим да је проблем и наша немарност и неинтересовање тога да одемо у Општину или у неку институцију која је овлаштена да провјеримо и кренемо у рјешавање тог проблема, а не може нам нико отети оно што је наше. Такође, не можемо никога овластити да ради за неког, тако да је најбитније да се напредак види и видеће се. Треба допрети до људи који живе ван тих простора, јер епархија бихаћко-петровачка је највећа територијално епархија, али ми имамо 35.000 становника који живе на територији те епархије. Можете замислити колика је то територија, али на жалост је пуста.

Након излагања Оца Јована, Николина Милатовић Поповић је истакла да је Удружење “Дом“ спроводило пројекат “Имовина има памћење“ и покушали су на терену да направе упитнике како би се дошло до података о томе где су се људи одселили. Том приликом дошло се до података лица највећим делом живе у Републици Србији и Републици Српској, иако се мислило да је велики број емигрирао у Северну Америку и Аустралију. Има их доста у Аустрији, што се закључило на основу спроведених анкета, али и захваљујући Савезу Срба Аустрије, јер је у оквиру пројекта одржана промоција у Бечу.

Помоћник директора за послове надзора у Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове Дејан Ђукановић истакао је Републичка управа за геодетске и имовинске правне послове на челу са директором Драганом Станковићем предузела одређене активности:

• Организовали су у све 64 организационе јединице стручна лица која ће имати задатак да у складу са законом пружају правну помоћ неупућеним странкама. То су сва лица, представници СПЦ, физичка, правна лица, Срби са територије Федерације БиХ, која ће моћи да се обрате нашим канцеларијама, односно подручним јединицама у којима ће бити стручно лице које познаје прописе Федерације БиХ, Закон о земљишним књигама, Уредбу о начину оснивања катастра, Правилник о поступању земнишно књижним стварима и које ће тим лицима да да стручну помоћ како, на који начин да се заштити имовина, да се обрате, да их упуте мјесно надлежним катастрима, истакао је Ђукановић.

Ђукановић је Нагласио да је важан податак да у Федерацији БиХ постоји двојна евиденција, постоје катастри које воде општински органи управе и постоје земљишно-књижне канцеларије које воде мјесно надлежни судови. Такође, Босна и Херцеговина имала свега 40% земљишних књига за своју територију, а 60% је највероватније уништено и запаљено током Другог светског рата. И управо на тих 60% територије се врши та хармонизација. Ђукановић је апеловао да је важно да се сви појаве, да сви учествују у овом пројекту, јер се лица уопште не позивају. Члан 71. Закона о земљишним књигама је јасан, свако лице треба да учествује у поступку, јер то је основни постулат сваког правног поступка-учествовање странке у поступку и достављање решења странци утврђеног права:

• Без учествовања странке у поступак неће бити успешан. Овде причамо о ситуацији да странке уопште нису обавјештаване. Морам још да кажем да ми у Републици Српској оснивамо Катастар непокретности и дајемо значајна средства само за трошкове поште, по 200.000 марака мјесечно. Значи, сва лица су уписана у све евиденције, које имамо на бази којих формирамо катастар и сва лица су позвана. Оно лице гдје нам се врати коверта да није присутно на наведеној адреси, ми постављамо привременог заступника, а управо тај привремени заступник да ли он био у личности адвоката или у личности овлашћеног представника одређене локалне заједнице града или општине, он је дужан да се брине о имовини и имовинским правима тих лица. Тако да је Република Српска дала законски могућност да свако има право на заштиту имовине, јер је Република Српска препознала да је право на имовину универзално људско право дефинисано Европском конвенцијом, додатним протоколом Европске конвенције. А морам да кажем да је и самим Уставом Федерације БиХ у члану 2 дефинисано да ће Федерација БиХ осигурати највиши ниво поштовања права између осталог и правне имовине, без обзира на расу, пол, верску припадност итд. А ми имамо случајеве да се имовина СПЦ књижи на државу или општину, али кад кажем термин држава, БиХ као држава нема своју имовину. Уставом БиХ јасно су прописане надлежности у БиХ као државе и ентитета. И речено је да све надлежности које нису искључиво пренесене на ниво БиХ припадају ентитетима. А наш Устав Републике Српске у члану 68 каже да Република Српска уређује својинске и облигационе односе и осигурава заштиту имовине. Дакле, имовина припада ентитетима и у том контексту ми смо спремни да се боримо да помогнемо у складу са законом, у складу са нашим надлежностима СПЦ-у и свим нашим Србима у Федерацији БиХ да заштите своју имовину. Нећу даље говорити шта се може десити, нагласио је Ђукановић.

Вршилац дужности помоћника директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије Николина Милатовић Поповић истакла као индикативно да је у једном месту на истој територији општине имамо гробна места муслиманске заједнице која су уписана на исламску заједницу, а с друге стране православно гробље уписано на Општину и интересовала се шта ту може да се уради.

Тим поводом Отац Јован је навео пример у Босанском Петровцу:

• Ми имамо, то је мало мјесто, имамо преко 110 гробаља, имамо једно градско. Оно се води на црквеној општини, а имамо доста гробаља, то су сеоска гробља која се воде на Мјесним заједнице, онда јесте у Општинским земљама. Нама што се тиче гробаља, земље, капела је лако ријешити, јер владика да наређење, благослов да се то одреде папири или да се откупи то што није. Имали смо случај у Вођенцу црква, школа, парохијски дом, огроман 10 дулума земље, а црква је само на 100 квадрата се води и само је то на црквену општину. Међутим на веће то се преда и они они усвоје. Немамо ми ту неких проблема (нема проблема зато што има Срба у вијећу). То је ријешиво одмах, иницијатива је на општинском вијећу и тако је прошло. Они то и знају да је то црквена земља, објаснио је отац Јован.

У местима где нема Срба у власти требало би ангажовати удружења која су основана да дејствују у Републици Србији и Босни и Херцеговини. Пример тога је Центар за подршку повратицима, који даје резултате. Људи имају помоћ и право кад оду да се обрате нешто. Битно је само да се народ заинтересује за тај свој проблем и да крене у процедуру, све што се започне – то се и заврши.

По наведеној теми говорио је Душан Шемовац, са другачијег аспекта, а по благослову господина митрополита Хризостома у Сарајеву снима православна гробља, капеле, цркве:

• Ја ћу говорити са једног другог аспекта, али јако важно и повезано са овим темељним да очувамо оно што су наше светиње као власништво. Гробља и религијски објекти у српској традицији нису само простори вјерског обреда. Они су носиви стубови колективног памћења, континуитета и идентитета срспког народа, нарочито у крајевима гдје су Срби кроз историју били изложени ратовима, миграцијама и насилним прекидима живота заједнице. Православна гробља свједоче о вишевјековном присуству Срба на одређеном простору. Надгробни споменици са ћириличним натписима, именима и презименима, крстовима и датумима рођења и смрти чине тих, али неопорецив доказ историјске стварности једне заједнице. Гробље је у том смислу архив народа. Оно говори гдје је неко живио, колико дуго је био ту и какав је идентитет његов. Цркве и манастири у српској традицији имају двоструку улогу, духовну, литургија, крштење, вештања, опијела, идентитетску, језик, писмо, историјско памћење и обичаји. Кроз вијекове бездржавности управо су цркве и гробља чували народ. Око њих су се формирала села, братства, породичне линије. Зато је напад на цркву и гробље увијек доживљаван као удар на сам опстанак заједнице, а не само као материјална штета. У српском идентитету религијски објекти су нераскидиво повезани са крстом, славом, породичним светитељем и осјећајем свог мјеста. Гробље у којем почивају преци и црква, у којој су људи крштени, постају дио личног и колективног идентитета, нека врста свете географије народа. Поштовање гробова и вјерских објеката представља минимум цивилизацијског стандарда. За Србе право на гроб предака значи и право на сјећање, идентитет и достојанство. Гдје нема гроба нема ни признања да је неко икада постојао. Гробље и религијски објекти су за Србе жива историја у камену и молитви. Они чувају памћење, потврђују присуство и повезују генерације. Њихово чување није само питање вјере, већ питање културе, идентитета и елементарне правде. Историјско искустсво Срба у 20. и 21. вијеку показује да су рушење цркава и скрнављење гробања често пратили прогоне и етничка чишћења. Циљ таквих чинова није само вандализам, већ брисање трагова и постојање једног народа и порука да ту никад нисте припадали. Други начин, други чин и други пут брисања трагова постојања Срба у Федерацији јесу активности власти Федерације БиХ који православне верске објекте укњижавају као државну својину. Трећи чин јесте медијска прича у којој се српска православна гробља именују као босанска православна мезаље, с намером да се сутра православне цркве у Федерацији БиХ претварају у нове Аје Софије, у нове босанске православне цркве. Као човек који је посјетио и снимио дроном и камером све православне вјерске објекте на територији бившег града Сарајева са благословом господина Хризостома митрополита добробосанског, преко 400 топонима и разговарао са Србима православцима, свјестан сам значаја очувања и презентације нашег вјерског блага у Федерацији БиХ. Није важно само да се укњижи, ви укњижите али онда то остане у шуми, остане у пустари, нико за то не зна, нико то не види и нико у свијету то не признаје да ми у Сарајеву живимо 300-400 и 500 година, о чему свједоче наши гробови.

Новинарка Српског кола

Драгана Шиповац