ИЗМЕЂУ ОРЈЕНСКИХ ВИСИНА И БЕОГРАДСКОГ ПЛОЧНИКА: „Крушевичко биографско-родословни лексикон“ као тапија трајања

Култна београдска адреса Француска 7, у уторак 3. марта није била само мјесто књижевне промоције. Те вечери постала је збориште Крушевичана и Херцеговаца. Повод је био несвакидашњи и историјски – представљање капиталног издања „Крушевичко биографско-родословни лексикон“, аутора проф. др Милана Милановића.

Овај трогодишњи истраживачки подвиг сабрао је у једну књигу судбине 14 братстава и преко 3.650 имена, исписујући историју једног граничног краја који је вијековима чувао своје име и вјеру.

Милан Милановић: Књига свих нас
Аутор, чија биографија обухвата пут од орјенског камена до високих дипломатских звања и универзитетских катедри, пред присутне је изашао са посебном врстом скромности. Поздравио је најстаријег међу присутнима, деведесетогодишњег Драгољуба Миша Милошевића, чији је долазак било најљепша потврда трајања о којем лексикон говори.

– Ја већину од вас вечерас први пут видим очима, али то не значи да се не познајемо – мјесецима смо размјењивали поруке, мејлове и позиве. Зато ова књига није моје ауторско дјело, већ заједнички именик свих Крушевичана ове генерације – поручио је Милановић.

Свјестан тежине задатка, аутор је признао да је немогуће пописати сваког ко је расут по свијету.

– Књига сигурно има недостатака и непоменутих имена, оних за које нисмо успјели утврдити куда су све отишли. Зато је у лексикону дата мејл адреса – шаљите допуне, да за коју годину објавимо још потпуније издање. Ова књига нема продајну цијену, она се поклања, баш као што се завичај не продаје.

Младен Милошевић: Милановић је зачетник крушевичке литературе
Рецензент књиге, проф. др Младен Милошевић, истакао је да су Крушевице са Суторином биле „вјечито“ гранично мјесто, тачка гдје су се сударале државе и империје. Према његовим ријечима, Милановић је успио да строгу научну методологију оплемени личним доживљајем.

– Тешко је замислити да би се неко ’на прву лопту’ заинтересовао за мало село између Црне Горе и Херцеговине, али кад узмете ову књигу, Миланов ентузијазам прелази на вас. Он је, хтио то или не, зачетник литературе о овом мјесту. Своју академску каријеру крунисао је дугом свом завичају.

Др Милошевић је посебно истакао да је ова књига доказ да се истинска припадност доказује дјелом, а не само поријеклом.

– Нико није заслужан само зато што је рођен на одређеном мјесту, већ тиме што учествује у стварању традиције. Аутор је поштовао науку, али и нека древна правила која нису везана ни за магију ни за филозофију, већ су дубоко уткана у духовно биће свакога од нас. На нама је да те поруке препознамо и прослиједимо даље.

Славољуб Вујовић: „Аутор не слави пепео, он преноси жар“
Посебан тон вечери дао је проф. др Славољуб Вујовић, који је кроз бесједу и звук гусала повезао савремени лексикон са епском вертикалом српства. За њега је аутор првенствено „Милан Радов Крушевички“.

– Милан је представљао земљу у 120 држава, али вечерас је то небитно. Битан је Милан у свјетлу Орјенских висина. Његова збирка пјесама ’Орјенске висине’ стоји раме уз раме са Дучићем и Шантићем. Пјева о непролазним вриједностима: Леотару, Ловћену и Орјену – може се земља преврнути, али то су наши међаши – надахнуто је говорио Вујовић.

Посјетивши Милановићеву родну кућу, Вујовић је присутнима дочарао извориште ауторске снаге.

– Био сам у тој кући од камена. Ни мањег прозора, ни више свјетлости. Вјерујем да је кроз тај прозор свјетлост са горе Тавор обасјала Милана. Он каже: ’Босиоче на прозору, помози ми да уморан ја дочекам будан зору’. Босиок је света биљка, а Милан њиме освећује нашу прошлост. Он не слави пепео, он преноси жар.

д Орјена до Бачке
Вече је завршено причом о „влаку без возног реда“ и преко 20 породица које су послије Другог свјетског рата населиле Бачки Фекетић. Неки од њихових потомака били су у сали, свједочећи да се крушевички пламен не гаси ни у равници.

Штампање ове књиге подржало је Министарство спољних послова Србије, али њену истинску вриједност овјерили су људи који су са промоције отишли стежући свој примјерак под мишком. Док год се овај лексикон прелистава и допуњује, путеви из Крушевица, ма колико далеко водили, заправо никада неће бити путеви у заборав.

Трифко Ћоровић

Слободна Херцеговина